Високе таксе прете да затворе кафанске баште

Закуп тротоара за постављање летњих башта поскупео је два и по пута у односу на прошлу годину. Зато се многи угоститељи носе мишљу да ове сезоне уклоне столице и столове са градских плочника. Нови намети прете да преполове број места за уживање и одмор. Али, оно што сада привлачи госте у локале су хладовина дрвећа и предах испод кафанске цераде уз жестоку капљицу, фрапе, капучино...

Цене закупа одређене у децембру прошле године највише погађају старе кафанске кутке, а међу првима би без баште могао да остане „боемски бисер” Гундулићевог венца, „Ботаничка башта”.

Суседни „Блед” изгубио је две трећине кaрираних столњака, у „Банији” ће њихов број бити преполовљен, а како каже Жарко Ратковић, директор УП „Вишњица”, коме припадају ови ресторани, носе се мишљу да због намета окрње и чувену башту „Старе Херцеговине”. Како би омогућили гостима да уживају у хладу кестена који окружују кафану „Тошин бунар”, сада сезонски морају плаћати 1.100.000 динара.   

– Када смо недавно преуредили „Ботаничку башту” желели смо да она буде симбол битке за очување старих кафана и нисмо је модернизовали. Лане смо за башту од 22 квадрата у шестомесечној сезони плаћали 91.000 динара, а сада треба да издвојимо 256.000. Због кризе, ове године пао је и кафански приход, а намети су порасли. Закуп те исте баште је 2009. износио 2,1 одсто од пазара, сада је 10,8 одсто. И није тачно када у јавности говоре да власници угоститељских предузећа затварају чувене кафане, сада имамо примере да то чини држава својим економским мерама – нагласио је Ратковић.

Закуп места на тротоару сада је скупљи од ренте за локал. Тако за пословни простор у Старом граду кафеџије издвајају 636 динара по квадратном метру, док је изнајмљивање плочника за летњу башту 1.454 динара по „квадрату”.

– Више од 30 година сам у угоститељству и однос закупа никада није био овакав. Жалили смо се преко струковних удружења, али су надлежни рекли да им се више исплати да на месту кафанских башта направе паркинг него да нама дају простор по нижим ценама. Зар не треба да кафане буду део туристичке понуде града, а не да их затварамо – зачуђен је Ратковић.

И Александар Јовановић, директор УП „Варош капија”, каже да размишљају о затварању неких летњих башта јер им је, поред повећања намета, промет ове сезоне опао и до 30 одсто.

Проблем је што није скочила само цена закупа простора за угоститељске баште, већ је поскупело још 15 такса за предузетнике, наглашава Драгољуб Рајић, портпарол „Удружења послодаваца Србије”.

Проблем је, каже, донела и промена зонирања па су не само кафане у градском језгру него и оне у ширем центру сада увршћене у ексклузивну зону са вишим наметима.

– Нове таксе највише погађају угоститеље, а дошле су у најгоре време. Прошле године у Београду је укинуто 40.000 радних места, а поражавајуће је да је затворено 410 угоститељских објеката више него што је отворено и то се највише види у ободним општинама – каже Рајић.

Како „кафански бисери” не би потпуно били засењени кладионицама, на пример, ово удружење надлежнима је предложило да се до краја године уради унутрашње зонирање међу угоститељским објектима, па да плаћају таксе сходно делатностима, висини промета и локацији на којој се налазе.

– Садашња економска политика доводи и до затварања малих, самосталних занатских радњи. Остаћемо без летњих башта у којима се пиће може попити по цени прилагођеној џепу просечног грађанина. И пре поскупљења таксе за постављање „карираних столњака” на тротоару биле су превисоке, а ситуацију додатно отежава то што власник кафане сваке године мора око месец дана да обиграва шалтере и на њима остави око 20.000 динара како би изнова добио одобрење за башту – нагласио је Рајић.

Поред тога што је све мање платана под којима се у кафанским двориштима може седети, процедура која то омогућава исувише је компликована, а сада и неисплатива и прескупа. Стари угоститељи се надају да ће надлежни у граду услишити молбе Удружења послодаваца, рангирати и ублажити намете, како би странци и убудуће имали довољно крчми у којима могу осетити боемски дух Београда.

Д. Јокић