Срби воле слано

С Британцима имамо једну новооткривену сличност: јело нам је добро само ако смо га добро посолили, а то је скоро двоструко више него што би нам препоручили лекари. У нашој традиционалној кухињи готово да нема ђаконије која није пресољена. Обожавамо сува меса, солимо зелениш, усољавамо поврће...

Просечан одрасли Британац троши 9,5 грама соли дневно, мада је препоручена норма шест грама, показују најновији подаци Медицинског истраживачког савета у Кембриџу. Просечан Србин, према подацима др Јагоде Јорге, специјалисте за проблеме исхране здравих и болесних људи, професорке на Медицинском факултету у Београду, по проценама рађеним пре неколико година, дневно троши 10 грама соли.

Заборавите сланик

Професорка Јорга нарочито скреће пажњу на најновији проблем – вишак соли у свим пецивима, укључујући и хлеб, чак и у колаче. На пример, лиснато тесто са вишњама или јабукама, код нас је преслано.

Док су британски лекари за пресољавање Британаца пре свега окривили протеривање домаће кухиње под навалом брзе хране, чипса и конзерви, ми, попут Руса, ипак остајемо верни шпорету како су то њихови истраживачи лепо објаснили, али од тога, испоставило се, не постајемо ни здравији, ни мршавији.

Педантни Британци су израчунали да, када би им успело да преполове ниво потрошње соли, број случајева инфаркта у земљи опао би за 13 процената, а срчаних обољења за 10 одсто.

– То је у суштини стари доктринирани став: већ само са дневним смањењем уноса соли за 1,5 грама постигли бисмо код себе пад крвног притиска за 10 до 15 одсто. Препорука за редукцију соли најважнија је за особе које болују од високог крвног притиска. Наравно, сви питају како да знају колико соли да поједу и како да вишак смање. Главна препорука јесте да јела зачињавамо оном количином соли коју захватимо између прстију – каже др Јагода Јорга.

– Значи, заборавимо на сланик, којим неконтролисано посипамо со по целом тањиру. Мала, равна кашичица соли садржи пет грама – то нам је више него довољно за једну особу за цео дан. Али, морамо да рачунамо да со није само оно што видимо – већ и оно што смо унели из хлеба, сира, сваке слане направљене намирнице – објашњава др Јагода Јорга.

Савет појединих лекара да се у ове вреле летње дане храна више соли, наша саговорница кратко назива – бесмисленим. Прво, у сваком поврћу постоји природна количина соли, која је потпуно довољна организму. Друга је ствар што су укуси индивидуални. Јорга додаје како наш народ често не схвата да су разне зачинске мешавине заправо пуне соли, па не штеди при њиховој употреби. Осим тога, ретке су домаћице које ће вешто користити друге зачине, попут босиљка, мајчине душице или бибера и јело учинити укусним, а да не употребе много соли.

Занимљиво је да су Британци и Руси одлучили да у школе уведу часове кулинарства за младе, у оквиру велике кампање за пропагирање здраве хране.

Изузетак, а не оброк

– Ништа изненађујуће. Кампање здраве исхране у овом часу у целом свету су окренуте деци и младима, јер се сматра да они могу да прихвате промене и да ће препоруке код њих имати највећег ефекта. Међутим, кад је реч о оваквој евентуалној пракси код нас, ништа не можемо да урадимо без укључивања произвођача хране и обавезног декларисања хране – коментарише наша саговорнице британске потезе.

Др Јагода Јорга каже како је нереално очекивати да ће данашњи модеран човек кренути у повртњак или да ће воће набављати из свог воћњака, па да ће све то сам припремати и водити рачуна о органској храни... То су за брзо време у којем живимо и навике које смо усвојили у исхрани, ипак, бесмислице. Да би се цела наша нација што здравије хранила, што подразумева и смањење соли у исхрани, врло је важно да се у кампању озбиљно укључе технолози, али и пореска политика.

На питање коју храну у дане када сунце немилосрдно пржи ваља мање, а коју више солити, докторка Јорга каже како нема универзалног одговора и да то зависи од индивидуалног укуса сваког човека. Каже како ретко кад својим пацијентима забрани потпуни унос соли, али и да људима са здравственим проблемима и обичном свету препоручује да смање сољење свежих салата, а да тај "вишак" сачувају, на пример, за кувана јела, како би избегли бљутавост.

О сланим грицкалицама – чипсу на плажи и купалишту, пици и другим фаст фуд специјалитетима – нажалост, докторка Јорга иако мисли све најгоре, рећи ће да јој је тешко да их било коме забрани, јер су они исувише доступни на сваком кораку. Каже како то свакако није храна за свакодневну препоруку, али ако већ мора онај ко има афинитет према тој врсти хране, нека такву условно речено посластицу себи приушти као изузетак, а не као свакодневни оброк.