Корак напред, па опет Младић

Србија ће, оптимистичне су власти у Београду, наставити преговоре са Европском унијом и без Ратка Младића у Хагу, а наде појединих представника владајуће коалиције иду дотле да се наговештава да би и споразум о стабилизацији и придруживању могао бити парафиран и пре него се испуни овај кључни хашки услов, сазнаје "Политика" из извора у коалицији на власти. Да сценарио по којем би Србија без Младићевог хапшења могла да добије споразум, али не и да покрене поступак кандидатуре за члана ЕУ, није нереалан потврђују и извори блиски европској дипломатији. Власти у Београду би у том случају ипак морале да пруже такве доказе да заиста траже и не могу да нађу Младића који ће задовољити и званичнике ЕУ и Хашки трибунал. Доказ тражене сарадње са трибуналом могао би да представља потпуни приступ траженим информацијама, па чак и могућност физичке присутности страних оперативаца на терену, као што је Хрватска дозволила када је од ње тражен генерал Анте Готовина.

Да наставак преговора не прижељкује само Србија и да би то значило излаз из ћорсокака и за ЕУ, доказује и то што је отуда стигла идеја о Акционом плану, објашњавају исти извори. Брисел (чији званичници нису најсрећнији због убедљиво највишег рејтинга радикала у Србији, који имају шансу да после наредних избора преузму и власт) изгледа је озбиљно схватио претњу српског министра финансија Млађана Динкића да ће напустити владу уколико се до октобра не наставе преговори са ЕУ. Динкић, опет, тврде у коалицији на власти, тако нечим не би ни претио да није сигуран да неће ни доћи у ситуацију да реализује своју претњу. Треба рећи да се у незваничним разговорима дипломата иза затворених врата још од маја често помиње теза да су преговори са Србијом прерано прекинути и да су пребрзо дошли у фазу оштрог условљавања, те да је то тактичка грешка ЕУ. Србији, наиме, још није дато ништа опипљиво и довољно вредно због чега би она имала разлога да "загризе", као што је учињено са Хрватском. Да подсетимо, Хрватска је споразум о стабилизацији потписала пре него што је ухапсила Готовину. Треба, наравно, истаћи да је у то време Хрватска имала велику подршку Аустрије и да Србија нема ни приближно слична "леђа". Ако Европска унија, како се надају у Београду, исправи ову своју грешку, Србија би, по "хрватском моделу" (за који се и ЕУ залаже) најдаље до краја године могла да потпише споразум о стабилизацији. О очекивањима Београда довољно говори и чињеница да су наши преговарачи и после одлагања преговора наставили да раде на разради техничких детаља као да они нису одложени. Уколико би се преговори наставили већ 1. септембра (када се у ЕУ завршавају летњи одмори и када би могле да буду донете и прве одлуке ове врсте), или, што је реалније, средином или крајем септембра, преговори би могли да буду завршени у најбољем случају за месец дана, а по нешто мање оптимистичном сценарију за два месеца.

За најкасније пола године од стављања парафа на споразум о стабилизацији и придруживању, како објашњава Душко Лопандић, помоћник министра за економске односе са иностранством, на снагу ступа привремени споразум који би Србији омогућио слободну трговину са ЕУ. Ратификација и комплетна примена споразума, како објашњава Лопандић, потрајала би две до три године.

Уколико Србија настави преговоре са ЕУ, објашњавају извори "Политике" блиски дипломатским круговима, већ током јесени могу се очекивати и извесне олакшице у визном режиму. Са тим олакшицама, са споразумом о слободној трговини са ЕУ и са Русијом (који је раније потписан, али који још у потпуности није профункционисао) Србија би "продисала". А можда и нашла Младића.

Могућност да до оваквог развоја догађаја дође не искључује ни Горан Свилановић, бивши шеф дипломатије. Међутим, Свилановић упозорава да се од Србије не тражи само Младић и сматра да би у случају да на неко време "забораве" на главног бегунца и дозволе нам потписивање споразума Београд морао да изручи некога другог са листе бегунаца.

– Ако хоће закључење споразума, власти ће морати да изруче некога другог од бегунаца, од кога Хаг неће одустати чак ни када и ако изруче Младића – упозорава Свилановић.

-----------------------------------------------------------

И даље по систему вруће-хладно

Наставку преговора са ЕУ нада се и Расим Љајић, један од координатора Акционог плана, који је јуче рекао да верује "да ће Брисел одобрити наставак преговора са Србијом, када средином септембра буду представљени резултати Акционог плана". Он је објаснио да је тренутно у току операција пресецања мреже нових јатака одбеглог генерала, пошто је стара потпуно разоткривена, и додао да очекује резултате. И потпредседник владе Ивана Дулић-Марковић јуче је истакла да је "охрабрена оним што се ради". Она је рекла да службе које треба да спроведу Акциони план добро сарађују, да верује да ће до хапшења Младића доћи и истакла да "влада неће преговарати са њим (Младићем)".

Међутим, на оптимизам српских политичара "кофу хладне воде" просуо је амерички амбасадор у Београду Мајкл Полт, који је рекао да "једини резултат Акционог плана који интересује међународну заједницу, није ни разоткривена мрежа помагача, ни спречавање цурења информација, већ Ратко Младић у Хагу".

Ипак, да овако оштри ставови нису непроменљиви, чак и за кратко време, најбоље показује пример Карле дел Понте. Њену недавно изречену изненађујуће оштру изјаву о сарадњи Србије са Хагом, када је рекла да је "скандалозно то што Ратко Младић, Здравко Толимир и Радован Караџић нису ухапшени и изручени" и поручила да је за то одговорна Влада Србије, само дан касније ублажио је портпарол хашког тужилаштва Антон Никифоров. Он је, наиме, рекао да се та тврдња не односи на садашње настојање Владе Србије да ухапси Младића.

Подсетимо, сличне негативне оцене главни тужилац Хашког трибунала давала је и у случају Хрватске и Анте Готовине, а потом у размаку од само неколико дана демантовала саму себе.