Старе поделе и у ванредним околностима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 6. јула – На ванредној седници Савета безбедности сазваној поводом погоршања ситуације на северу Косова, а  на захтев Србије, изнете су различите оцене повода и домета трагичног догађаја У Митровици од прошлог петка, на линији већ познатих подела поводом статуса Косова и начина да се на Балкану стигне до решења које би уважило свачије интересе и донело трајни мир.

Седница је почела излагањем председника Србије Бориса Тадића, да би потом своје верзије и оцене најновијег заплета изнели шефови међународних мисија на Косову: специјални изасланик УН Ламберто Цанијер и Ив де Кермабон, шеф Еулекса. Први је констатовао да је ситуација заиста погоршана, уз напомену да за то Београд и Приштина окривљују једни друге и обећање да ће сви међународни актери радити на смиривању прилика.

Де Кермабон је у свом опису догађаја изнео да је, пре експлозије која се догодила око 600 метара од канцеларије власти у Приштини која је била повод за демонстрације Срба, њихов протест био миран, уз напомену да је Еулекс све време поступао у оквиру свог мандата.

Косовски министар иностраних послова, кога је председавајућа амбасадорка Нигерије представила само по имену, без титуле, одржао је најпровокативнији говор, износећи, иако је истрага још у току, тезу да је гранату која је довела до рањавања многих и потом до убиства др Џековића, „бацио неко из редова демонстраната”.

Поручио је да је влада Косова „суверена” и решена да своју власт примени на целој територији. Полемишући са Тадићем да је тај чин претња, изнео је став да „јесте претња криминалцима и тврдокорним Србима” који су, по њему, организатори „насилног протеста” у Митровици.

Замерајући Тадићу што је Албанце унапред прогласио за кривце, критиковао га је и што не помиње „целу историју” – да су „Албанци изложени насиљу више од једног века”, поменуо „15.000 Албанаца убијених 1999” и недавно откриће масовне гробнице са телима око 300 албанских жртава на територији Србије.

По њему, у име будућности, морају да престану „приче о анђелима и демонима”, уз позив да „две земље” започну преговоре о практичним питањима.

Међу изјавама сталних чланица Савета безбедности, „најтврђа” је била оцена представника САД да минули „криминални акт, а не планирани чин тероризма” није захтевала сазивање ванредне седнице Савета. Осудио је међутим насиље и позвао Тадића да осуди „екстремистичке изјаве неких чланова своје владе”. Приштини је пак дао за право да отвара своје канцеларије свугде на Косову.

За амбасадора Русије, који је подржао сазивање ове седнице „због погоршавања ситуације” и „терористичког акта”,  „покрајина” је нестабилна. Отварање канцеларије приштинских власти, по њему, противно је Резолуцији 1244, „главног легалног документа о статусу Косова” као и „провокација уз сарадњу Питера Фејта” и у сваком случају дестабилизујући потез. Мисијама УН и ЕУ је такође замерио на „напуштању принципа статусне неутралности” и осудио „провокативне изјаве” Скендера Хисенија. Заложио се, на крају, за „праведно и фер коначно решење” проблема.

За Кину, прилике на Косову су „деликатне и сложене”, уз уверење да докуменат 1244 остаје легални основ за решавање проблема и поруку да би та резолуција „морала да буде поштована”.

Представник Француске је осудио „експлозију” не дајући јој никакве епитете, а ситуацију оценио „стабилном” управо захваљујући Еулексу и локалним властима. По његовој оцени, Еулекс је поступио у оквиру Резолуције 1244. Изнео је на крају уверење да ће „и Србија и Косово постати чланице ЕУ”.

Представник Велике Британије је подржао право Срба да протестују, право „да свима буду доступни сервиси владе” и Београд и Приштину позвао на дијалог.

На крају, председник Тадић је, у реплици, догађај због којег је сазвана ова седница, оценио „оставштином КЛА” и поставио питање „шта би се догодило ако би Србија у Приштини покушала да отвори своју канцеларију која би издавала пасоше Албанцима који их у све већем броју траже”? Поручио је да не верује да би та канцеларија била штићена од Унмика и Еулекса.

Одговарајући му, Скендер Хисени је отишао корак даље, помињући овог пута да је протест одржан да би подрио сваки позитиван развој у том делу Косова, „уз подршку и помоћ власти из Београда”.

На крају је Србију позвао „да отвори амбасаду у Приштини”, да би потом објаснио да њено признање Косова „не мора да буде званично, већ може да буде и практично”.

М. Мишић