Stare podele i u vanrednim okolnostima

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 6. jula – Na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti sazvanoj povodom pogoršanja situacije na severu Kosova, a  na zahtev Srbije, iznete su različite ocene povoda i dometa tragičnog događaja U Mitrovici od prošlog petka, na liniji već poznatih podela povodom statusa Kosova i načina da se na Balkanu stigne do rešenja koje bi uvažilo svačije interese i donelo trajni mir.

Sednica je počela izlaganjem predsednika Srbije Borisa Tadića, da bi potom svoje verzije i ocene najnovijeg zapleta izneli šefovi međunarodnih misija na Kosovu: specijalni izaslanik UN Lamberto Canijer i Iv de Kermabon, šef Euleksa. Prvi je konstatovao da je situacija zaista pogoršana, uz napomenu da za to Beograd i Priština okrivljuju jedni druge i obećanje da će svi međunarodni akteri raditi na smirivanju prilika.

De Kermabon je u svom opisu događaja izneo da je, pre eksplozije koja se dogodila oko 600 metara od kancelarije vlasti u Prištini koja je bila povod za demonstracije Srba, njihov protest bio miran, uz napomenu da je Euleks sve vreme postupao u okviru svog mandata.

Kosovski ministar inostranih poslova, koga je predsedavajuća ambasadorka Nigerije predstavila samo po imenu, bez titule, održao je najprovokativniji govor, iznoseći, iako je istraga još u toku, tezu da je granatu koja je dovela do ranjavanja mnogih i potom do ubistva dr Džekovića, „bacio neko iz redova demonstranata”.

Poručio je da je vlada Kosova „suverena” i rešena da svoju vlast primeni na celoj teritoriji. Polemišući sa Tadićem da je taj čin pretnja, izneo je stav da „jeste pretnja kriminalcima i tvrdokornim Srbima” koji su, po njemu, organizatori „nasilnog protesta” u Mitrovici.

Zamerajući Tadiću što je Albance unapred proglasio za krivce, kritikovao ga je i što ne pominje „celu istoriju” – da su „Albanci izloženi nasilju više od jednog veka”, pomenuo „15.000 Albanaca ubijenih 1999” i nedavno otkriće masovne grobnice sa telima oko 300 albanskih žrtava na teritoriji Srbije.

Po njemu, u ime budućnosti, moraju da prestanu „priče o anđelima i demonima”, uz poziv da „dve zemlje” započnu pregovore o praktičnim pitanjima.

Među izjavama stalnih članica Saveta bezbednosti, „najtvrđa” je bila ocena predstavnika SAD da minuli „kriminalni akt, a ne planirani čin terorizma” nije zahtevala sazivanje vanredne sednice Saveta. Osudio je međutim nasilje i pozvao Tadića da osudi „ekstremističke izjave nekih članova svoje vlade”. Prištini je pak dao za pravo da otvara svoje kancelarije svugde na Kosovu.

Za ambasadora Rusije, koji je podržao sazivanje ove sednice „zbog pogoršavanja situacije” i „terorističkog akta”,  „pokrajina” je nestabilna. Otvaranje kancelarije prištinskih vlasti, po njemu, protivno je Rezoluciji 1244, „glavnog legalnog dokumenta o statusu Kosova” kao i „provokacija uz saradnju Pitera Fejta” i u svakom slučaju destabilizujući potez. Misijama UN i EU je takođe zamerio na „napuštanju principa statusne neutralnosti” i osudio „provokativne izjave” Skendera Hisenija. Založio se, na kraju, za „pravedno i fer konačno rešenje” problema.

Za Kinu, prilike na Kosovu su „delikatne i složene”, uz uverenje da dokumenat 1244 ostaje legalni osnov za rešavanje problema i poruku da bi ta rezolucija „morala da bude poštovana”.

Predstavnik Francuske je osudio „eksploziju” ne dajući joj nikakve epitete, a situaciju ocenio „stabilnom” upravo zahvaljujući Euleksu i lokalnim vlastima. Po njegovoj oceni, Euleks je postupio u okviru Rezolucije 1244. Izneo je na kraju uverenje da će „i Srbija i Kosovo postati članice EU”.

Predstavnik Velike Britanije je podržao pravo Srba da protestuju, pravo „da svima budu dostupni servisi vlade” i Beograd i Prištinu pozvao na dijalog.

Na kraju, predsednik Tadić je, u replici, događaj zbog kojeg je sazvana ova sednica, ocenio „ostavštinom KLA” i postavio pitanje „šta bi se dogodilo ako bi Srbija u Prištini pokušala da otvori svoju kancelariju koja bi izdavala pasoše Albancima koji ih u sve većem broju traže”? Poručio je da ne veruje da bi ta kancelarija bila štićena od Unmika i Euleksa.

Odgovarajući mu, Skender Hiseni je otišao korak dalje, pominjući ovog puta da je protest održan da bi podrio svaki pozitivan razvoj u tom delu Kosova, „uz podršku i pomoć vlasti iz Beograda”.

Na kraju je Srbiju pozvao „da otvori ambasadu u Prištini”, da bi potom objasnio da njeno priznanje Kosova „ne mora da bude zvanično, već može da bude i praktično”.

M. Mišić