Пендречење

Само актери туче (тачније – пребијања) знају тачно шта се ономад десило у кладионици „Монако” у престоничком насељу „Галеника”. Грађанство је накнадно упознато: емитован је видео-снимак са камера у том клубу и ту се види како „плавци” шамарају госте кладионице. Пребијени су испричали испред ТВ камера (и показали) какве и колике модрице имају. Једном момку отечено и полузатворено око, другом плава леђа од пендрека, девојка показала расечену усну... И сви редом оптужују полицајце да су насрнули на њих, без повода.

С друге стране, од полицијских „структура” прво се Синдикат полицајаца огласио. Све је назвао медијском хајком на полицију, којој је тиме угрожена безбедност. „Ствара се негативна слика укупног полицијског рада и пружа мотивација појединим криминалцима да провоцирају полицајце на службеној дужности, да лажно пријављују полицијске бруталности ради избегавања казни, а чуваре реда демотивишу да врше легитимисања и рације по угоститељским локалима...”  

Полицајци синдикалци разумљиво стају у одбрану својих колега и свог заната, па зато ваљда претучене проглашавају „појединим криминалцима”, а медије „хајкачима”.

И док се синдикалци у униформама декларишу, дотле одговорни у полицији, по већ препознатљивом начину – ћуте. Не оглашава се начелник београдске полиције, ни директор полиције Србије. Не саопштавају шта су чланови патроле и интервентна јединица написали у свом извештају (који морају иначе да сачине), да ли су претучени били наоружани и да ли имају криминална досијеа... И шта је урадила унутрашња контрола МУП-а, да ли је прегледала целокупан видео-снимак из кладионице. Ту не ваља да се чека и бирократски одуговлачи. Једино се огласио министар полиције Ивица Дачић и признао да се чека извештај комисије о инциденту, али и додао да нико полицију не сме да туче.

Закон о полицији је иначе веома прецизно описао полицијска овлашћења. У њему нигде ни слова нема да полицајац може да примењује силу и повређује било кога, осим у самоодбрани, ако је он лично животно угрожен. Јасно је да, из онога шта је народ видео на снимку, полицајци шутирају ногама (више пута) и ударају пендрецима двојицу момака који леже на поду, не бране се и рукама штите лице и тело од повређивања.

Ако су младићи из кладионице били непристојни или на други начин реметили јавни ред и мир, полицајци их (то је јасно) легитимишу, а ако пружају отпор, приведу их у станицу полиције. Ако је полицајаца мало а изгредника много, полицајци се повуку и сачекају појачање...

Комисије још утврђују ко је од полицајаца на смрт премлатио Ранка Панића 29. јула 2008. године на демонстрацијама у престоници, па малолетника у лесковачком ромском насељу, младића у Српској Црњи који је од батина изгубио слух...

Дакле, док се у полицији не ограде од „мангупа у својим редовима“, изгледаће да медији воде хајку против „плаваца“. А није тако. Него би се могло рећи да је хајка против истине.