Боркиње и судинице

Због нових граматичких ветрова који снажно дувају англосаксонским говорним подручјем, холивудске глумице више се не одазивају на "actress", јер је "глумица" равно – увреди. На платном списку фабрике снова иза занимања "actor" (глумац) истовремено се налазе имена и Бреда Пита и Мерил Стрип.

С друге стране, кроз српске медије све чешће пролазе социолошкиње, адвокатице и боркиње. Међутим, чини се да ниједан стручњак, а ни стручњакиња, нема адекватан одговор на питање – због чега је Србију почео да запљускује талас језичке феминизације, кад се препорука о стављању занимања у женски род чак ни не спомиње у Нацрту закона о равноправности полова, а нови Речник српског језика, захваљујући коме ће се титуле пребацити у женски род у Србији – још није објављен.

Козметичке промене

И док поглед на списак запослених наших телевизија открива да само Телевизија Б 92 запошљава новинарке и уреднице, уредница Вести у информативном програму ове телевизије Ивана Константиновић каже да се приликом званичног упознавања и даље представља као – уредник и да се "не осећа ни више женско, ни мање професионалац, само зато што је свом занимању додала – ца".

"Увек се представљам као Ивана Константиновић, јер мене и мој професионални идентитет дефинише оно што сам урадила у својој каријери, а не проста језичка чињеница да сам новинар или новинарка. Нисам фан феминизације занимања и мислим да је инсистирање на томе синоним за козметичке промене женског статуса – нећемо бити ни равноправније, ни боље плаћене, ни више поштоване ако смо од новинара постале – новинарке. Мене цела та прича неодољиво подсећа на рационализацију типа – нећу да држим дијету, већ ћу да носим црну одећу која ме визуелно сужава.

С друге стране, на глобалном плану мислим да феминизација занимања има шири друштвени значај, јер стављање занимања у женски род може да мотивише неке жене да о занимањима која имају мушки род, почну да размишљају као о свом будућем позиву".

А на питање – да ли се приликом званичног упознавања представља као председник или председница Координационог центра за Косово и Метохију, др Санда Рашковић-Ивић каже да о томе уопште не размишља.

– Назив занимања не чини мој женски идентитет, а тај идентитет није ни потврђен ни угрожен феминизацијом моје професије. Да будем прецизна, мени је мој женски идентитет прилично јасан, а вештачко инсистирање на чињеници да се од сваке именице прави женски род мени је синоним за силовање језика. Додајте томе чињенице да у српском језику за нека занимања постоји само мушки род, као што је на пример морнар и добићете српску варијанту хрватског новоговора и смешне језичке вратоломије. Кроз феминизацију занимања не постиже се равноправност полова – изричита је др Санда Рашковић-Ивић.

Госпођа министарка

Лингвиста Александар Живковић примећује да се у српском новинарству полако и постепено ствара обичај да се мушке именице и називи претварају у своје женске сурогате уз обавезно "силовање" књижевног језика. Овај лингвиста, у писмима "Политици", подсећа да је див српске књижевности Бранислав Нушић жену једног министра назвао министарком, а данас је прихваћено да се за жену на положају каже министарка:

– Још даље се отишло са злоупотребом речи шеф, па у медијима све чешће наилазимо на назив "шефица" или "шефовица". Зашто? Па због тога што је реч шеф мушког рода и као таква се задржава код свих званичних положаја и имена. Речи шефица и министарка звуче фамилијарно и могу се евентуално употребљавати само у усменој форми и у незваничним приликама.

Французи правилно кажу Madame Le judge, односно госпођа судија. Због чега ми имамо потребу да кажемо судиница? Или да тренера зовемо – тренерком? Уобичајено је да у присној комуникацији жену која има диплому медицинског факултета зовемо докторка или наша докторка. Али, она је заправо доктор и то пише на њеној универзитетској дипломи. Још смешније звуче изрази типа полицајка, дентисткиња, дипломатица, портпаролка, официрка..."

Иста ова асоцијација изазива искрен осмех Виде Петровић-Шкеро, председнице Врховног суда Србије, а потом и претурање по агенди за визиткарте у жељи да установи да ли на њеној визиткарти пише – судија или судиница.

– Целог живота сам се борила да свој посао радим професионално и не размишљам о томе да ли ме неко зове судија или судиница. Зашто не размишљам? Па, зато што та језичка одредница не дефинише ни мој женски ни мој професионални идентитет – каже Вида Петровић-Шкеро.

Нешто шкрипи

Психолог Маја Антончић каже да је инсистирање на феминизацији занимања обично знак да особа има проблем са неким сфером свог живота, односно да "нешто шкрипи" у реализацији њених преосталих идентитета.

– С психолошке тачке гледишта, жена која је остварена у професионалној и породичној сфери свог живота нема проблем с тим да ли на њеном визит карти пише занимање у мушком или женском роду – тврди Маја Антончић.

Лингвисти истичу да, кад је реч о женским занимањима, треба примењивати женски род, али додају да се њихови разлози не поклапају са тезама бораца за феминизацију језика који потичу из редова женских невладиних организација.

Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта против насиља у породици, каже да своје занимање користи у женском роду, јер је своју професионалну каријеру почела да гради на СОС телефону, а едукацију за рад са женама које трпе насиље углавном је имала у женским невладиним организацијама, које инсистирају на тези да је језичка равноправност – предуслов за све остале једнакости. Она, међутим, додаје да из свог богатог искуства зна да батине добијају жене свих занимања, потпуно независно од тога да ли своје занимање користе у мушком или женском роду.

Да ли ће нам стручњакиње, које се налазе у првим редовима борбе за сензибилизацију јавности за новоговор, помоћи да лакше прихватимо изговарање око 300 занимања која се налазе у женском роду и која се сада исписују у новом Речнику српског језика? Одговор на ово питање не знамо, баш као што нам је непознаница ко ће бранити права жена које желе да на својим визиткартама задрже занимање у мушком роду.