Borkinje i sudinice

Zbog novih gramatičkih vetrova koji snažno duvaju anglosaksonskim govornim područjem, holivudske glumice više se ne odazivaju na "actress", jer je "glumica" ravno – uvredi. Na platnom spisku fabrike snova iza zanimanja "actor" (glumac) istovremeno se nalaze imena i Breda Pita i Meril Strip.

S druge strane, kroz srpske medije sve češće prolaze sociološkinje, advokatice i borkinje. Međutim, čini se da nijedan stručnjak, a ni stručnjakinja, nema adekvatan odgovor na pitanje – zbog čega je Srbiju počeo da zapljuskuje talas jezičke feminizacije, kad se preporuka o stavljanju zanimanja u ženski rod čak ni ne spominje u Nacrtu zakona o ravnopravnosti polova, a novi Rečnik srpskog jezika, zahvaljujući kome će se titule prebaciti u ženski rod u Srbiji – još nije objavljen.

Kozmetičke promene

I dok pogled na spisak zaposlenih naših televizija otkriva da samo Televizija B 92 zapošljava novinarke i urednice, urednica Vesti u informativnom programu ove televizije Ivana Konstantinović kaže da se prilikom zvaničnog upoznavanja i dalje predstavlja kao – urednik i da se "ne oseća ni više žensko, ni manje profesionalac, samo zato što je svom zanimanju dodala – ca".

"Uvek se predstavljam kao Ivana Konstantinović, jer mene i moj profesionalni identitet definiše ono što sam uradila u svojoj karijeri, a ne prosta jezička činjenica da sam novinar ili novinarka. Nisam fan feminizacije zanimanja i mislim da je insistiranje na tome sinonim za kozmetičke promene ženskog statusa – nećemo biti ni ravnopravnije, ni bolje plaćene, ni više poštovane ako smo od novinara postale – novinarke. Mene cela ta priča neodoljivo podseća na racionalizaciju tipa – neću da držim dijetu, već ću da nosim crnu odeću koja me vizuelno sužava.

S druge strane, na globalnom planu mislim da feminizacija zanimanja ima širi društveni značaj, jer stavljanje zanimanja u ženski rod može da motiviše neke žene da o zanimanjima koja imaju muški rod, počnu da razmišljaju kao o svom budućem pozivu".

A na pitanje – da li se prilikom zvaničnog upoznavanja predstavlja kao predsednik ili predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, dr Sanda Rašković-Ivić kaže da o tome uopšte ne razmišlja.

– Naziv zanimanja ne čini moj ženski identitet, a taj identitet nije ni potvrđen ni ugrožen feminizacijom moje profesije. Da budem precizna, meni je moj ženski identitet prilično jasan, a veštačko insistiranje na činjenici da se od svake imenice pravi ženski rod meni je sinonim za silovanje jezika. Dodajte tome činjenice da u srpskom jeziku za neka zanimanja postoji samo muški rod, kao što je na primer mornar i dobićete srpsku varijantu hrvatskog novogovora i smešne jezičke vratolomije. Kroz feminizaciju zanimanja ne postiže se ravnopravnost polova – izričita je dr Sanda Rašković-Ivić.

Gospođa ministarka

Lingvista Aleksandar Živković primećuje da se u srpskom novinarstvu polako i postepeno stvara običaj da se muške imenice i nazivi pretvaraju u svoje ženske surogate uz obavezno "silovanje" književnog jezika. Ovaj lingvista, u pismima "Politici", podseća da je div srpske književnosti Branislav Nušić ženu jednog ministra nazvao ministarkom, a danas je prihvaćeno da se za ženu na položaju kaže ministarka:

– Još dalje se otišlo sa zloupotrebom reči šef, pa u medijima sve češće nailazimo na naziv "šefica" ili "šefovica". Zašto? Pa zbog toga što je reč šef muškog roda i kao takva se zadržava kod svih zvaničnih položaja i imena. Reči šefica i ministarka zvuče familijarno i mogu se eventualno upotrebljavati samo u usmenoj formi i u nezvaničnim prilikama.

Francuzi pravilno kažu Madame Le judge, odnosno gospođa sudija. Zbog čega mi imamo potrebu da kažemo sudinica? Ili da trenera zovemo – trenerkom? Uobičajeno je da u prisnoj komunikaciji ženu koja ima diplomu medicinskog fakulteta zovemo doktorka ili naša doktorka. Ali, ona je zapravo doktor i to piše na njenoj univerzitetskoj diplomi. Još smešnije zvuče izrazi tipa policajka, dentistkinja, diplomatica, portparolka, oficirka..."

Ista ova asocijacija izaziva iskren osmeh Vide Petrović-Škero, predsednice Vrhovnog suda Srbije, a potom i preturanje po agendi za vizitkarte u želji da ustanovi da li na njenoj vizitkarti piše – sudija ili sudinica.

– Celog života sam se borila da svoj posao radim profesionalno i ne razmišljam o tome da li me neko zove sudija ili sudinica. Zašto ne razmišljam? Pa, zato što ta jezička odrednica ne definiše ni moj ženski ni moj profesionalni identitet – kaže Vida Petrović-Škero.

Nešto škripi

Psiholog Maja Antončić kaže da je insistiranje na feminizaciji zanimanja obično znak da osoba ima problem sa nekim sferom svog života, odnosno da "nešto škripi" u realizaciji njenih preostalih identiteta.

– S psihološke tačke gledišta, žena koja je ostvarena u profesionalnoj i porodičnoj sferi svog života nema problem s tim da li na njenom vizit karti piše zanimanje u muškom ili ženskom rodu – tvrdi Maja Antončić.

Lingvisti ističu da, kad je reč o ženskim zanimanjima, treba primenjivati ženski rod, ali dodaju da se njihovi razlozi ne poklapaju sa tezama boraca za feminizaciju jezika koji potiču iz redova ženskih nevladinih organizacija.

Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, kaže da svoje zanimanje koristi u ženskom rodu, jer je svoju profesionalnu karijeru počela da gradi na SOS telefonu, a edukaciju za rad sa ženama koje trpe nasilje uglavnom je imala u ženskim nevladinim organizacijama, koje insistiraju na tezi da je jezička ravnopravnost – preduslov za sve ostale jednakosti. Ona, međutim, dodaje da iz svog bogatog iskustva zna da batine dobijaju žene svih zanimanja, potpuno nezavisno od toga da li svoje zanimanje koriste u muškom ili ženskom rodu.

Da li će nam stručnjakinje, koje se nalaze u prvim redovima borbe za senzibilizaciju javnosti za novogovor, pomoći da lakše prihvatimo izgovaranje oko 300 zanimanja koja se nalaze u ženskom rodu i koja se sada ispisuju u novom Rečniku srpskog jezika? Odgovor na ovo pitanje ne znamo, baš kao što nam je nepoznanica ko će braniti prava žena koje žele da na svojim vizitkartama zadrže zanimanje u muškom rodu.