Злочин Милошевићевог ескадрона смрти

Данас се навршава шест година од отмице и убиства Ивана Стамболића, бившег председника Председништва Србије. То је први злочин са политичком позадином у новијој историји Србије који је у правоснажно окончаном процесу добио судски епилог. Врховни суд Србије је утврдио да је Ивана Стамболића убила власт Слободана Милошевића.

Пре тачно шест година, кампања за председничке, савезне и локалне изборе била је у јеку. На бурној политичкој сцени постоје две главне опције. Опозиционе странке окупљају се у коалицију ДОС, чији је циљ обарање режима Слободана Милошевића. Као могући председнички кандидати помињу се Иван Стамболић и Војислав Коштуница. Процењујући да је његова власт угрожена уједињењем опозиције, Милошевић оснива одред за ликвидацију, на чијем је челу Милорад Улемек Легија, са задатком да уклони политичке противнике.

На дан 25. августа 2000. године, Стамболић је, као много пута до тада, џогирао у шуми на Кошутњаку. Док је трчао у близини ресторана "Голф", пут му пресеца бели комби из којег излазе двојица. Били су то Ненад Шаре и Бранко Берчек, припадници Легијине Јединице за специјалне операције. Наређују Стамболићу да уђе у комби и одвозе га на Фрушку гору, где им се придружују Душко Маричић, Леонид Миливојевић и Ненад Бујошевић.

Стамболићу наређују да клечи поред ископане јаме. Везаних руку и ногу и са повезом преко очију, Стамболић је у последњим тренуцима живота слушао дијалог убица о томе ко ће у њега да пуца. Берчек се, како се чуло на суђењу, јавио сам. Испалио је два хица својој жртви у потиљак. Тело Ивана Стамболића пада у јаму, Берчек му скида лисице са руку, а Маричић посипа креч воду, а затим лишће, земљу и бибер, како би тело остало неоткривено.

Две и по године касније, у акцији "Сабља", Ненад Шаре је одлучио да проговори. Непогрешиво је у шуми нашао пањ испод којег је закопан Стамболићев леш. Затим је на суду испричао све и набројао саучеснике. У истом процесу судило се и за покушај атентата на Вука Драшковића, другог Милошевићевог конкурента.

Данас је Шаре слободан човек, ако се слободом може звати живот сведока сарадника. Улемек и Берчек су у другостепеном поступку пред Врховним судом осуђени на по 40 година затвора, Бујошевић на 35, а Миливојевић и Маричић на по 30. Радомир Марковић, тадашњи шеф Државне безбедности, који је убицама дао податке о Стамболићу, осуђен је на 15 година затвора, а Милорад Брацановић, бивши "безбедњак" у ЈСО-у, на две године, јер је знао за злочин а није га пријавио.

"Пуцњи у Ивана Стамболића су пуцњи у другачије мишљење. Казна од 40 година даје право на живот. Ивану Стамболићу је то право одузето", рекао је, поред осталог, тадашњи заменик специјалног тужиоца Миољуб Виторовић у маестралној завршној речи, тражећи најстроже казне за убице.