Zločin Miloševićevog eskadrona smrti

Danas se navršava šest godina od otmice i ubistva Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije. To je prvi zločin sa političkom pozadinom u novijoj istoriji Srbije koji je u pravosnažno okončanom procesu dobio sudski epilog. Vrhovni sud Srbije je utvrdio da je Ivana Stambolića ubila vlast Slobodana Miloševića.

Pre tačno šest godina, kampanja za predsedničke, savezne i lokalne izbore bila je u jeku. Na burnoj političkoj sceni postoje dve glavne opcije. Opozicione stranke okupljaju se u koaliciju DOS, čiji je cilj obaranje režima Slobodana Miloševića. Kao mogući predsednički kandidati pominju se Ivan Stambolić i Vojislav Koštunica. Procenjujući da je njegova vlast ugrožena ujedinjenjem opozicije, Milošević osniva odred za likvidaciju, na čijem je čelu Milorad Ulemek Legija, sa zadatkom da ukloni političke protivnike.

Na dan 25. avgusta 2000. godine, Stambolić je, kao mnogo puta do tada, džogirao u šumi na Košutnjaku. Dok je trčao u blizini restorana "Golf", put mu preseca beli kombi iz kojeg izlaze dvojica. Bili su to Nenad Šare i Branko Berček, pripadnici Legijine Jedinice za specijalne operacije. Naređuju Stamboliću da uđe u kombi i odvoze ga na Frušku goru, gde im se pridružuju Duško Maričić, Leonid Milivojević i Nenad Bujošević.

Stamboliću naređuju da kleči pored iskopane jame. Vezanih ruku i nogu i sa povezom preko očiju, Stambolić je u poslednjim trenucima života slušao dijalog ubica o tome ko će u njega da puca. Berček se, kako se čulo na suđenju, javio sam. Ispalio je dva hica svojoj žrtvi u potiljak. Telo Ivana Stambolića pada u jamu, Berček mu skida lisice sa ruku, a Maričić posipa kreč vodu, a zatim lišće, zemlju i biber, kako bi telo ostalo neotkriveno.

Dve i po godine kasnije, u akciji "Sablja", Nenad Šare je odlučio da progovori. Nepogrešivo je u šumi našao panj ispod kojeg je zakopan Stambolićev leš. Zatim je na sudu ispričao sve i nabrojao saučesnike. U istom procesu sudilo se i za pokušaj atentata na Vuka Draškovića, drugog Miloševićevog konkurenta.

Danas je Šare slobodan čovek, ako se slobodom može zvati život svedoka saradnika. Ulemek i Berček su u drugostepenom postupku pred Vrhovnim sudom osuđeni na po 40 godina zatvora, Bujošević na 35, a Milivojević i Maričić na po 30. Radomir Marković, tadašnji šef Državne bezbednosti, koji je ubicama dao podatke o Stamboliću, osuđen je na 15 godina zatvora, a Milorad Bracanović, bivši "bezbednjak" u JSO-u, na dve godine, jer je znao za zločin a nije ga prijavio.

"Pucnji u Ivana Stambolića su pucnji u drugačije mišljenje. Kazna od 40 godina daje pravo na život. Ivanu Stamboliću je to pravo oduzeto", rekao je, pored ostalog, tadašnji zamenik specijalnog tužioca Mioljub Vitorović u maestralnoj završnoj reči, tražeći najstrože kazne za ubice.