Кубански затвореници путују у Мадрид

Куба ће до јесени ослободити 52 политичка затвореника, а прва група од пет најболеснијих дисидената треба са својим породицама да одлети у Мадрид одмах после шпанског шефа дипломатије Мигела Анхела Моратиноса, који се из Хаване вратио кући више него задовољан. С правом, јер притисци Европске уније и САД на Хавану нису до сада довели ни до каквих резултата. А Моратинос је уз касни ручак (вечера по европском времену) са Раулом Кастром успео речима да убеди кубанског лидера да је масовно пуштање дисидената из затвора, пре свега, у интересу Кубе.

До договора је, како са задовољством констатују шпански медији, дошло на необичном шесточасовном састанку у резиденцији Раула Кастра, коме је сем домаћина и госта из Мадрида испред Католичке цркве присуствовао и надбискуп Хаване кардинал Хаиме Ортега. Уз десерт су сва тројица пратили пренос из Јужне Африке: и Кастро и кардинал здушно су навијали за Шпанију, па није искључено да је и та спортска солидарност са шпанским министром допринела да се деси ово што нико није очекивао.

И мада спорења око броја па и врсте затвореника на Куби још трају, несумњиво је да су се на ручку код Кастра „отворила врата ка слободнијој земљи”, како је то рекла чак и Лаура Пољан, лидер групе „Жене у белом”, чији се мужеви и синови налазе у затвору.

Није крила своје запрепашћење: очекивала сам да се ослободи десет или дванаест затвореника, и можда још једна група за пола године, али не и овакав пробој.

Људи који ће бити ослобођени припадају групи од 75 водећих дисидената и новинара ухапшених у владиној акцији у марту 2003. године. Посредством Католичке цркве и кардинала Ортеге неколицина затвореника била је пре месец дана пребачена у затворе који су ближи месту становања њихове породице, док су од 2003. њих 22 ослобођена из здравствених разлога.

Ако се обистини споразум склопљен уз ручак, могао би да престане са штрајком и Гиљермо Фаринас, кубански дисидент и онлајн новинар, који одбија да једе и пије већ сто тридесет и четири дана, тражећи слободу за 25 болесних политичких затвореника. Он је у критичном стању пребачен пре неки дан у болницу, а чак је и званични лист комунистичке партије Кубе „Гранма” објавио разговор са његовим лекаром који је упозорио да упркос свим медицинским мерама страхује за Фаринасов живот. „Гранмин” искорак протумачен је на Западу као припремање међународне јавности за Фаринасову смрт. Међународна заједница оштро је критиковала Хавану када је 23. фебруара преминуо затвореник, до тада мање познати дисидент Орландо Сапата Тамајо, који је штрајковао глађу, а није извесно да ли ће Фаринас, чак и ако обустави штрајк, успети да преживи.

 Власт у Хавани више пута јавно упозоравала да „неће подлећи уценама” и да из затвора не жели да пусти „стране плаћенике и домаће издајнике”, али се испоставило да су се преговори око затвореника водили свих ових месеци иза затворених врата. Критично стање Гиљерма Фаринаса убрзало је одлуку Хаване да изађе са предлогом који није очекивао ни сам Моратинос. Из извора блиским шпанској делегацији која је ових дана боравила у Хавани, преноси се да ништа више на Куби није немогуће. Очекује се бржи и опипљивији процес демократизације који ће довести до укидања санкција САД и свестраније сарадње са Бриселом.

З. Шуваковић