Kubanski zatvorenici putuju u Madrid

Kuba će do jeseni osloboditi 52 politička zatvorenika, a prva grupa od pet najbolesnijih disidenata treba sa svojim porodicama da odleti u Madrid odmah posle španskog šefa diplomatije Migela Anhela Moratinosa, koji se iz Havane vratio kući više nego zadovoljan. S pravom, jer pritisci Evropske unije i SAD na Havanu nisu do sada doveli ni do kakvih rezultata. A Moratinos je uz kasni ručak (večera po evropskom vremenu) sa Raulom Kastrom uspeo rečima da ubedi kubanskog lidera da je masovno puštanje disidenata iz zatvora, pre svega, u interesu Kube.

Do dogovora je, kako sa zadovoljstvom konstatuju španski mediji, došlo na neobičnom šestočasovnom sastanku u rezidenciji Raula Kastra, kome je sem domaćina i gosta iz Madrida ispred Katoličke crkve prisustvovao i nadbiskup Havane kardinal Haime Ortega. Uz desert su sva trojica pratili prenos iz Južne Afrike: i Kastro i kardinal zdušno su navijali za Španiju, pa nije isključeno da je i ta sportska solidarnost sa španskim ministrom doprinela da se desi ovo što niko nije očekivao.

I mada sporenja oko broja pa i vrste zatvorenika na Kubi još traju, nesumnjivo je da su se na ručku kod Kastra „otvorila vrata ka slobodnijoj zemlji”, kako je to rekla čak i Laura Poljan, lider grupe „Žene u belom”, čiji se muževi i sinovi nalaze u zatvoru.

Nije krila svoje zaprepašćenje: očekivala sam da se oslobodi deset ili dvanaest zatvorenika, i možda još jedna grupa za pola godine, ali ne i ovakav proboj.

Ljudi koji će biti oslobođeni pripadaju grupi od 75 vodećih disidenata i novinara uhapšenih u vladinoj akciji u martu 2003. godine. Posredstvom Katoličke crkve i kardinala Ortege nekolicina zatvorenika bila je pre mesec dana prebačena u zatvore koji su bliži mestu stanovanja njihove porodice, dok su od 2003. njih 22 oslobođena iz zdravstvenih razloga.

Ako se obistini sporazum sklopljen uz ručak, mogao bi da prestane sa štrajkom i Giljermo Farinas, kubanski disident i onlajn novinar, koji odbija da jede i pije već sto trideset i četiri dana, tražeći slobodu za 25 bolesnih političkih zatvorenika. On je u kritičnom stanju prebačen pre neki dan u bolnicu, a čak je i zvanični list komunističke partije Kube „Granma” objavio razgovor sa njegovim lekarom koji je upozorio da uprkos svim medicinskim merama strahuje za Farinasov život. „Granmin” iskorak protumačen je na Zapadu kao pripremanje međunarodne javnosti za Farinasovu smrt. Međunarodna zajednica oštro je kritikovala Havanu kada je 23. februara preminuo zatvorenik, do tada manje poznati disident Orlando Sapata Tamajo, koji je štrajkovao glađu, a nije izvesno da li će Farinas, čak i ako obustavi štrajk, uspeti da preživi.

 Vlast u Havani više puta javno upozoravala da „neće podleći ucenama” i da iz zatvora ne želi da pusti „strane plaćenike i domaće izdajnike”, ali se ispostavilo da su se pregovori oko zatvorenika vodili svih ovih meseci iza zatvorenih vrata. Kritično stanje Giljerma Farinasa ubrzalo je odluku Havane da izađe sa predlogom koji nije očekivao ni sam Moratinos. Iz izvora bliskim španskoj delegaciji koja je ovih dana boravila u Havani, prenosi se da ništa više na Kubi nije nemoguće. Očekuje se brži i opipljiviji proces demokratizacije koji će dovesti do ukidanja sankcija SAD i svestranije saradnje sa Briselom.

Z. Šuvaković