Подела опозиције храбри власт

Какве су шансе садашње опозиције у Црној Гори да на парламентарним изборима 10. септембра, који су уследили после непуна четири месеца од референдума о независности, смени власт? Тренутне прогнозе политичких актера крећу се од тога да је таква могућност равна нули, преко уверења да је готово извесно да нико неће да освоји апсолутну власт, до тога да ускоро следи историјски преврат на државном кормилу.

Такве разлике у ставовима свакако су резултат чињенице да је владајућа коалиција Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије, и даље на крилима мајског успеха и освојене државне независности, сигурна у изборну победу. Њени опоненти, који на предстојећој изборној утакмици наступају у три главна табора – један предвођен Социјалистичком народном партијом, уз коју су Народна странка и Демократска српска странка, други, под називом "Српска листа", коју чине Српска народна странка, Српска радикална странка и Народна социјалистичка странка и трећи, Покрет за промене – разједињени су и, судећи према изјавама њихових представника, делују прилично раштимовано. Што је, вероватно, и главни разлог за самоувереност представника власти.

Битна је мотивација

Подсећајући нас на резултате са неколико ранијих републичких избора и референдума, Бранислав Радуловић, из СДП-а, сматра да је "дошло до озбиљне кризе у самој опозицији и цепања опозиције на два дела, која су сада међусобно врло супротстављена", па да "све указује да би ситуација 10. септембра требало да буде потпуно јасна у погледу оних субјеката који ће конституисати владу".

И његов коалициони партнер, Миодраг Вуковић, високи функционер ДПС-а, уверен је да ће они освојити довољан број гласова, да имају већину у парламенту да формирају стабилну владу. После тога, окупиће "све демократске и проевропске снаге и све оне који су за Црну Гору".

Да ли најпре зато што више од 30 одсто оних који се изјашњавају као Срби у Црној Гори заиста представљају замашан бирачки потенцијал, свакако занимљив за све стране, тек Вуковић најоштрије напада "Српску листу". Тврди да је она "покупила све екстремно – српско, националистичко, клеронационалистичко, фундаменталистичко" и оцењује да може да освоји само пет, шест одсто гласова. Што се тиче блока који предводи СНП, он, по њему, може да повуче више гласова, "до десет одсто", јер "Предраг Булатовић покушава да одбаци своју трагичну политичку прошлост". Кад је реч о Покрету за промене, Вуковић нас уверава да ће за њега гласати ,,бежанија из српског блока и разочарани из СНП-а".

Драган Шоћ, из НС-а, мисли, пак, да нико неће добити могућност да сам формира владу, а да ће чињеница да је опозиција разједињена "без сумње утицати на мотивацију оних који су опозиционо оријентисани".

– Просто је штета да опозиција није могла да се организује као једна изборна листа, то би нам знатно повећало шансе – наводи и додаје:

– Ми се надамо да ће ти бирачи препознати онога ко је довео до тога и да ће казнити виновника.

Андрија Мандић, лидер СНС-а који сада није са онима из блока за заједничку државу, подсећа на чињеницу да је црногорска опозиција излазила удружена на изборе и 2001. и 2002. године и 2006. године на референдум, а да то није уродило победом.

– Просто, неки модели који су се показали успешним, рецимо у Србији, или на неком другом месту, не потврђују се као правило успешне политичке борбе – сматра он.

По њему, сада нема никаквог расипања опозиционих гласова, већ они, једноставно, "одлазе у две колоне".

Миодраг Живковић, из Либералне партије, која је у референдумској кампањи била са ДПС-ом и СДП-ом, прогнозира да нико неће имати апсолутну већину и верује да ће коалиција либерала и Бошњака то спречити. Посебно је, према његовим речима, велики хендикеп то што постоје два блока странака које су се својевремено залагале за опстанак заједничке државе, које ће, практично, у овој изборној кампањи једна другој узимати бирачко тело, а нико од њих неће ни покушати да узме бирачко тело ДПС-а.

Да ли би ту улогу могао да одигра ПЗП? Небојша Медојевић, лидер ПЗП-а, велики је оптимиста:

– Може се десити да наш резултат буде добар, може бити одличан, а може се догодити да буде и историјски (да сад мало будем Црногорац). Дакле, може се десити да ми нашим резултатом сменимо ДПС са власти – подвлачи он и преноси нам да им нова истраживања која је радио ДПС "дају неке ненормалне цифре, чак између 18 и 20 процената". Супротно од већине наших саговорника, оцењује да то што је опозиција разједињена први пут неће ићи у прилог режиму, јер се појавила нова странка која купи све те незадовољне, апстиненте, буди нове гласаче. Успели су, каже, да привуку младе људе, који традиционално не излазе на изборе, затим да вежу за себе раднике у приватизованим предузећима, средњу класу, а изненађује их и све већи број пензионера, који су традиционални гласачи ДПС-а.

Најважнија економија

Да ли је, и по мишљењу наших других саговорника, дошло до промена у расположењу бирачког тела Црне Горе, које броји нешто више од 480.000 бирача?

Јулско, прво постреферендумско истраживање истраживање Цедема, показало је, иначе, да више од 90 одсто грађана Црне Горе сматра да се, након завршеног референдума о државном статусу Црне Горе, треба посветити решавању најважнијих економских питања.

Убедљиво најјача политичка странка, према овом испитивању, у које наши саговорници из редова опозиције углавном не верују, "јер су наручена" од власти, био би ДПС, јер му верује највећи проценат анкетираних – 38,5 одсто. На другом месту је Медојевићева странка, која осваја поверење 14,2 одсто испитаника. Следе СНС са поверењем 9,1 одсто испитаника, СНП – 8,2, СДП – 4,2, док ЛПЦГ верује 3,4 одсто анкетираних.

Каква ће, заправо, бити коначна реч оних чија се једино броји, у овом тренутку није могућно проценити. Предизборна црногорска сцена, и то према свим оценама, исувише је мирна – иако је до избора остало две седмице – да би могла да пружи поузданији одговор.