"Рад на црно" на бланко уговоре

Према налазима инспектора, "радa на црно" ове године има мање него лане, али инспекције и даље имају пуне руке посла у грађевинарству. Неке друге области привреде нису толико у сивој зони, или су послодавци довитљивији, па их инспекције не откривају.

– "Рад на црно" постоји у свим сегментима привреде. Стога смо и увели дежурни телефон (011 330 95 28) на који угрожени радници могу у току 24 сата да пријаве послодавца – каже Невенка Ковачевић, републички инспектор за рад. – Јавља се доста грађана. Узимамо у обзир и анонимне пријаве и у доста случајева откријемо кршење закона.

У 2005. години обављено је 60.000 контрола по службеној дужности, а у "раду на црно" затечено је 28.735 радника. Накнадно је, после контроле, закључено 21.563 уговора о раду.

До јуна ове године контрола је открила 8.292 радника без папира, а  накнадно је закључено 5.851 уговора о раду. Чести су бланко уговори о раду које закон забрањује. Када инспектор рада утврди да постоји такав уговор, а да послодавац није пријавио обавезно социјално осигурање за запосленог, сматра се да је посреди "рад на црно". Инспектор тада налаже послодавцу да закључи уговор о раду на неодређено време даном ступања на рад и да пријави обавезно социјално осигурање са истим датумом. Истовремено подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежним органима.

– Посебно интензивно надзиремо примену Закона о безбедности и здрављу на раду и Закона о раду код послодаваца у грађевинарству и још неким гранама – тврди Тања Вукмировић, начелник у Инспекцији рада. – Казне за прекршај послодаваца са својством правног лица крећу се од 800.000 до 1.000.000 динара, а новчана казна за прекршај послодавца, који је приватни предузетник, износи од 400.000 до 500.000 динара. Кажњава се послодавац који не обезбеди коришћење прописаних средстава и опреме за личну заштиту на раду, или који запосленом одреди да обавља послове на којим нису спроведене мере безбедности и здравља на раду, што је и најчешћи узрок настанка повреда на раду.

После достављеног решења послодавац је дужан да са радником закључи уговор о раду и социјалном осигурању и да о томе обавести Инспекцију рада.

– Грађевинарство је делатност где је флуктуација кадрова изузетно велика. У одређеном периоду затекнемо радника на градилишту, одредимо казне и прописане мере, али када се вратимо у контролу, тих радника више нема, јер је фаза изградње, када смо затекли радника, већ завршена. Тако сада на близу 200 градилишта обављамо контролу радника различитих струка и у различитим фазама изградње – каже Стојшић.

Трговина је престала инспекторима да задаје главобоље, јер су пре два месеца организовали "екипни поход", односно контролу, на мегамаркете и велике продавнице. Према речима наше саговорнице, ранијих година је било проблема, али је сада број затечених радника на црно, па и у маркетима какви су "Делта-макси", "Родић МБ" или "Це маркет", занемарљив.

У летњим месецима најкритичнија област ипак је угоститељство, јер се много младих, студената и ђака, запошљава за једномесечни или двомесечни рад, не би ли зарадили новац за летовање. Суштина инспекцијског посла није да послодавце казнимо, а "радницима на црно" одузмемо посао, већ да натерамо газде да их уредно пријаве, истиче Стојшић.