Комисион „Код кабастог викенда”

Само током последњег „кабастог викенда”, односно прве суботе и недеље у месецу када Београђани крај контејнера остављају крупније одбачене ствари, радници „Градске чистоће” уклонили су 1.860 кубика свакојаког ислуженог покућства. Поређења ради, осталим данима на депонији Винча заврши 200 кубних метара отпада, те се може претпоставити колико се кревета, фотеља, креденаца, душека, угаоних гарнитура, столова, столица, витрина, шпорета... престоничани лише само током два дана у месецу.

У већини земаља Европе, а нарочито у САД, постоје места где се кућне ствари одлажу и где се по повољнијим ценама могу пазарити сасвим пристојни комади.

– Управо смо прошле године разматрали идеју да се одреди плац или магацин где би се депоновао намештај који суграђани више не желе да користе. Тествари би се продавале као комисиона роба, а њихови бивши власници би евентуално плаћали трошкове „кирије” на том плацу. Постојала је и замисао да формирамо службу коју би суграђани могли да позову ако желе да им се из куће или стана однесе стари намештај, а који би потом ми преузели и продавали по повољним ценама. Због правних препрека, јер „Чистоћа” као јавно предузеће нема права да књижи улаз такве робе, али и због трошкова опремања плаца или магацина, од тога се до даљег одустало – каже Александар Стаменковић, генерални директор „Градске чистоће”.

Он истиче да би можда могао да се нађе некакав организациони модел да се отписани, а релативно добро очувани намештај посредством хуманитарних организација дистрибуира социјално угроженим породицама.

– За сада, на отпад у Винчи одвозимо намештај и белу технику и тамо их разврставамо. Комади беле технике потом иду на рециклажу, док је намештај који доспе на отпад углавном неупотребљив – каже Азиз Азизи, директор оперативе у „Градској чистоћи”.

Оно што од намештаја ваља, показује искуство, постаје плен агилних екипа скупљача секундарних сировина, које до контејнера „кабастим викендима” стижу пре екипа „Чистоће”. Део тога заврши у њиховим кућама, али доста преостане и за неформално тржиште „секнд хенд” намештаја, којим сакупљачи секундарних сировина суверено владају.

Иако би се дало закључити да смо намештај и белу технику чешће мењали у деценијама када је стандард био виши, искуства „Градске чистоће” говоре супротно:

– Осамдесетих и деведесетих година прошлог века, код контејнера је било много мање одбаченог намештаја. Вероватно је преношен у викендице, а много тога је чувано и по подрумима. Дешавало се да одвеземо пуне камионе старих ствари само са једне адресе. Од 2000. године до данас одбаченог покућства има много више. То сигурно не говори о већој платежној моћи, већ о томе да свему једном истекне рок трајања – објашњава Азизи.

----------------------------------------------

Кад уредност скупо кошта

– Догађало се да људи баце и понеки истински антиквитет, а да и не знају да се ради о драгоцености, која се после нађе на простиркама и тезгама „бувљака”. А има и случајева да непажња скупо кошта: на Петловом брду, породица која је реновирала стан са шутом и свим осталим у контејнер је бацила и кесу пуну златног накита. Сличан случај десио се и на Вождовцу. Суграђанин који нас је позвао рекао нам је да је грешком у контејнер бацио врећицу са важним документима. Наши радници детаљно су претребили садржај контејнера и пронашли врећицу, а у њој било 10.000 евра – каже Азиз Азизи, директор оперативе у „Градској чистоћи”.

Б. В.