Тек понешто за памћење

Нови Сад – После четири дана провода на Петроварадинској тврђави, током јучерашњег дана већина посетилаца 11. „Егзита“ кренула је кући. Сличан призор као када је почињао „Егзит“ – аутобуска и железничка станица пуна људи са ранчевима, торбама, али овога пута нису са жаром „хрлили“ ка граду... Већина је била уморна од константне журке, а било је и оних који су били тужни што нема више! Једино је у кампу још остало људи. Али и ту је већина паковала шаторе и камп-опрему, размењивала утиске са „Егзита“, и кренула даље. Неки на море, неки настављају „поход“ на друге фестивале, а већина се враћа кући. Очекује се да се „Егзит вилиџ“ испразни до вечерас, а они најупорнији остаће овде до сутра.

А наступом „Кемикал брадерса“ на главној бини Петроварадинске тврђаве завршен је 11. „Егзит“ у Новом Саду. Многи су и дошли на фестивал само због њиховог концерта, због чега је била неописива гужва. Међутим, већина људи који су присуствовали њиховом наступу некако се нису могли отети утиску да „то није то“. „Браћа“ имају одличне специјалне ефекте (од видео-бима, светла до ласерских пројекција), али то је више личило на ди- џеј сет, него на наступ, достојан ударног термина на главној бини. Извели су своје највеће хитове, попут „Galvanize“ или „Hey Boy, Hey Girl“, али ни то није било довољно да задржи публику на месту, која је у колонама напуштала њихов „концерт“.

За разлику од „Кемикал брадерса“, оно што је обележило завршну ноћ „Егзита“, а можда и читав фестивал био је концерт који је претходио – наступ калифорнијске групе „Фејт ноу мор“. Концерт јесте каснио, чланови групе, нарочито Мајк Патон, имали су извесних техничких проблема, али то је убрзо заборављено. „Фејт ноу мор“ су се током концерта „прошетали“ кроз читаву каријеру, зналачки мењали темпо свирке, а тренутак који ће домаћим посетиоцима остати урезан у сећању је извођење старе српске песме „`Ајде Јано“, уз помоћ девојчице из публике, коју су извели на сцену. Били су награђени овацијама, а како и не би када су одржали фантастичну свирку.

Када се сумира управо завршени „Егзит“, мора се констатовати да је ово једно од најслабијих издања фестивала у протеклих неколико година. И посећеност самог фестивала је била далеко испод очекиване. Прва два дана, нарочито за отварање фестивала, посета је потпуно подбацила и вероватно нико из организације није очекивао да ће на Тврђави бити само 30.000 људи. Друге вечери посета је била за 5.000 људи већа, а права гужва могла се видети тек у суботу увече, када је према проценама полиције било више од 38.000 људи. Магична цифра од 40.000 људи достигнута је тек последње вечери фестивала. Иако се очекивало се да ће камп бити испуњен до последњег места, ни то се није десило. Уместо очекиваних 10.000 људи, у „Егзит вилиџу“ боравило је око 6.000 људи, највише из Велике Британије, земаља региона, Србије, Холандије... Када се све сабере током четири дана на „Егзиту“ је боравило скоро 150.000 људи (од чега су половина били странци).(/slika2)

Разлоге слабије посећености вероватно треба тражити у економској кризи и у програму управо завршеног „Егзита“. Недостајале су велике звезде, а доста имена која су се протеклих дана представила на Петроварадинској тврђави, домаћа публика је већ гледала и слушала у Србији, и то не тако давно.  

Прво вече фестивала протекло је у знаку одличног концерта Мике, који је пријатно изненадио многе. Већина није много очекивала, али је остала затечена његовом појавом, гласом, харизмом, осмишљеношћу наступа. Друго вече обележила је врло добра свирка „Пласиба“. Иако је била једна од највећих звезди фестивала, и то ударне суботње вечери, оно што је Миси Елиот приредила никако се не може назвати концертом. Хипхоперка је више бринула колико ће тренерки променити за 50 минута, да ли јој патике и микрофон довољно шљаште, и изгледа није схватила шта је поента концерта.

Многе сцене дуж Петроварадинске тврђаве биле су из вечери у вече сабласно празне, или су уметници наступали пред двадесетак људи – заиста тужан призор. И док су Суба сцена или Егзит мјузик врло често „зврјале“ празне, највећа гужва, али тек око поноћи, из вечери у вече била је, очекивано, на простору главне бине, Денс арене или Фјужн сцене. Атрактивне за публику биле су и сцене, попут Сајлент диска, Латина и Експлозив бине, где су одржани концерти „Суисајдл тенденсис“ и „Експлојтед“, који ће се памтити.

Јелена Копривица