Каталонци не одустају од веће аутономије

У једном дану житељи Каталоније су се бар за тренутак подједнако осећали с једне стране као Шпанци, а с друге као Каталонци. Недељни масовни протест на улицама Барселоне, због одлуке Уставног суда Шпаније да уклони спорне одредбе из Статута Каталоније, бар за једно вече ублажен је победом Шпаније на Светском првенству у фудбалу. Одједном су се на тргу Каталуња у центру Барселоне појавиле и шпанске заставе у мору жуто-црвених застава Каталоније.

Ипак, житељи Каталоније не одустају од својих политичких захтева, па су у недељној еуфорији истицали да је седам од једанаест играча у тиму Шпаније дошло управо из каталонских клубова, као и да су они „и Шпанци и Каталонци”.

Међутим, основа незадовољства у овом шпанској аутономној покрајини, једној од укупно седамнаест, јесте одлука судија Уставног суда да оцени да у Статуту није правно ваљано одређивање Каталоније појмом „држава”, будући да „Устав познаје само једну државу, Шпанију”. Уставни суд је, иначе, одобрио највећи део статута ове аутономне покрајине, којим се дају веће надлежности, при чему је шпански парламент у Мадриду одобрио овај статут још 2006. године, а и изгласан је на референдуму у Каталонији.

Незадовољство одлуком суда на улицама Барселоне јуче је окупило више од 1,1 милион људи уз каталонске жуто-црвене заставе и транспаренте „Ми смо држава” и „Каталонија није Шпанија”.

Каталонија је медитеранска област у Шпанији која има сопствени језик и посебну културу, а у односу на остале шпанске регионе издваја се и по знатно већем бруто друштвеном производу и самим тим и бољем животном стандарду грађана. Наиме, само се у Каталонији ствара четвртина бруто друштвеног производа целе земље, док у овој покрајини живи безмало седам милиона од око 47 милиона грађана Шпаније.

Будући да је доношење Статута Каталоније била једна од првих иницијатива социјалистичке владе актуелног шпанског премијера Хосеа Луиса Родригеса Сапатера, из Мадрида је најављено да ће се ових дана сусрести премијер и Хосе Монтиља, председник такозваног каталонског Ђенералитета, односно покрајинске владе Каталоније.

Како преноси „Паис”, Сапатеро и Монтиља ће разговарати о спорној одлуци Уставног суда, али Монтиља није желео да детаљније објашњава шта ће разговарати са премијером, као ни да ли је премијер љут због демонстрација на улицама Барселоне.

„Не желим да изигравам ни портпарола ни посредника Сапатера”, истакао је Монтиља и додао да је истина да „постоји проблем Каталоније који уједно представља и проблем за целу Шпанију и све политичке снаге”.

Будући да Монтиља предводи локалну каталонску социјалистичку странку ПСЦ, која је део Сапатерове социјалистичке коалиције на савезном нивоу ПСОЕ, неизвесно је како ће посланици ПСЦ-а гласати на предстојећој расправи о стању нације у шпанском парламенту.

Из Мадрида, пак, стижу гласови помирења. Наиме, потпредседница и портпаролка владе Марија Тереза Фернандес де ла Вега изјавила је да се политички модел који је садржан у Статуту Каталоније „савршено” уклапа у Устав Шпаније.

Међутим, одлуком Уставног суда Шпаније не само што је поништена одредба Статута која Каталонију одређује као аутономну „државу”, већ и одредба која одређује каталонски као званични језик у Каталонији. Осим тога, суд је поништио одредбу о каталонском савету судства као и о гарантованом минималном преносу новца из шпанског буџета у касу покрајинске власти.

Порив Каталонаца за већом аутономијом пре свега почива на тома да као богата покрајина финансирају остале мање развијене делове Шпаније тако да неминовно долази до синдрома „где је наш новац”. Осим тога, Каталонија је прошла и суров период за време владавине генерала Франсиска Франка када је више од три и по деценије била забрањена употреба каталонског језика, као и свака издавачка делатност на том језику.

Одлука суда са се укине одредба о каталонском језику нарочито вређа Каталонце, јер, пре свега, то није нека новина будући да је широм Каталоније много двојезичних натписа – од оних у метроу до јавних институција.

Н. Радичевић