Katalonci ne odustaju od veće autonomije

U jednom danu žitelji Katalonije su se bar za trenutak podjednako osećali s jedne strane kao Španci, a s druge kao Katalonci. Nedeljni masovni protest na ulicama Barselone, zbog odluke Ustavnog suda Španije da ukloni sporne odredbe iz Statuta Katalonije, bar za jedno veče ublažen je pobedom Španije na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Odjednom su se na trgu Katalunja u centru Barselone pojavile i španske zastave u moru žuto-crvenih zastava Katalonije.

Ipak, žitelji Katalonije ne odustaju od svojih političkih zahteva, pa su u nedeljnoj euforiji isticali da je sedam od jedanaest igrača u timu Španije došlo upravo iz katalonskih klubova, kao i da su oni „i Španci i Katalonci”.

Međutim, osnova nezadovoljstva u ovom španskoj autonomnoj pokrajini, jednoj od ukupno sedamnaest, jeste odluka sudija Ustavnog suda da oceni da u Statutu nije pravno valjano određivanje Katalonije pojmom „država”, budući da „Ustav poznaje samo jednu državu, Španiju”. Ustavni sud je, inače, odobrio najveći deo statuta ove autonomne pokrajine, kojim se daju veće nadležnosti, pri čemu je španski parlament u Madridu odobrio ovaj statut još 2006. godine, a i izglasan je na referendumu u Kataloniji.

Nezadovoljstvo odlukom suda na ulicama Barselone juče je okupilo više od 1,1 milion ljudi uz katalonske žuto-crvene zastave i transparente „Mi smo država” i „Katalonija nije Španija”.

Katalonija je mediteranska oblast u Španiji koja ima sopstveni jezik i posebnu kulturu, a u odnosu na ostale španske regione izdvaja se i po znatno većem bruto društvenom proizvodu i samim tim i boljem životnom standardu građana. Naime, samo se u Kataloniji stvara četvrtina bruto društvenog proizvoda cele zemlje, dok u ovoj pokrajini živi bezmalo sedam miliona od oko 47 miliona građana Španije.

Budući da je donošenje Statuta Katalonije bila jedna od prvih inicijativa socijalističke vlade aktuelnog španskog premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera, iz Madrida je najavljeno da će se ovih dana susresti premijer i Hose Montilja, predsednik takozvanog katalonskog Đeneraliteta, odnosno pokrajinske vlade Katalonije.

Kako prenosi „Pais”, Sapatero i Montilja će razgovarati o spornoj odluci Ustavnog suda, ali Montilja nije želeo da detaljnije objašnjava šta će razgovarati sa premijerom, kao ni da li je premijer ljut zbog demonstracija na ulicama Barselone.

„Ne želim da izigravam ni portparola ni posrednika Sapatera”, istakao je Montilja i dodao da je istina da „postoji problem Katalonije koji ujedno predstavlja i problem za celu Španiju i sve političke snage”.

Budući da Montilja predvodi lokalnu katalonsku socijalističku stranku PSC, koja je deo Sapaterove socijalističke koalicije na saveznom nivou PSOE, neizvesno je kako će poslanici PSC-a glasati na predstojećoj raspravi o stanju nacije u španskom parlamentu.

Iz Madrida, pak, stižu glasovi pomirenja. Naime, potpredsednica i portparolka vlade Marija Tereza Fernandes de la Vega izjavila je da se politički model koji je sadržan u Statutu Katalonije „savršeno” uklapa u Ustav Španije.

Međutim, odlukom Ustavnog suda Španije ne samo što je poništena odredba Statuta koja Kataloniju određuje kao autonomnu „državu”, već i odredba koja određuje katalonski kao zvanični jezik u Kataloniji. Osim toga, sud je poništio odredbu o katalonskom savetu sudstva kao i o garantovanom minimalnom prenosu novca iz španskog budžeta u kasu pokrajinske vlasti.

Poriv Katalonaca za većom autonomijom pre svega počiva na toma da kao bogata pokrajina finansiraju ostale manje razvijene delove Španije tako da neminovno dolazi do sindroma „gde je naš novac”. Osim toga, Katalonija je prošla i surov period za vreme vladavine generala Fransiska Franka kada je više od tri i po decenije bila zabranjena upotreba katalonskog jezika, kao i svaka izdavačka delatnost na tom jeziku.

Odluka suda sa se ukine odredba o katalonskom jeziku naročito vređa Katalonce, jer, pre svega, to nije neka novina budući da je širom Katalonije mnogo dvojezičnih natpisa – od onih u metrou do javnih institucija.

N. Radičević