Без невоље нема богомоље

Чачак – На капији Градске болнице у Чачку, 23. јула 2004. године, отворен је и освећен параклис у коме се до сада 64.441 верник помолио за здравље и спас душе. Богомоља од десетак квадрата у портирници, посвећена светима Козми и Дамјану, дневно дочека по 30 посетилаца у посеку, а има дана кад их буде и више од две стотине.

– Просторије у којима богослужимо и радимо често су претесне да би примиле све вернике. Такође, многи посетиоци болесника свраћају у параклис и моле се Богу за своје оболеле родитеље и сроднике – каже за „Политику” протојереј ставрофор Бранко Керкезовић, који чинодејствује у овом храму и на болничким одељењима.

Овде се сваке недеље и празником служи литургија, уочи празника и акатист, после чега духовник причешћује покретне болеснике. Затим одлази на одељења где обавља исповести и причешћа, чита молитве за оздрављења и помазује освештаним уљем.

– На одељења идем кад је то одобрено и примерено, поштујући распоред који одређује медицинско особље и посебна правила каква важе, рецимо, на интензивној нези или у коронарној јединици. Уочио сам, ако је то занимљиво, да смо најрадосније дочекани од пацијената на психијатријском одељењу – приповеда Керкезовић који, од 2008. године и одласка у пензију, руководи овим духовним местом.

У црквеним пословима помаже му Радмила Шкипић, такође пензионер, која је својевремено била секретарица на хируршком одељењу чачанске болнице. Она педантно бележи све посете и чинодејства па се тако зна да је за шест година у параклису и на одељењима причешћено 2.528, а исповедило се 3.175 болесника, да је очитана 421 молитва за оболелог или молитва у тузи душевној, те да је причест примило 4.258 осталих верника.

– Пацијенти са одељења зову да им се дође, позива нас и родбина од кућа и тражи молитве, и сестре са одељења доводе болеснике да би се помолили – вели Радмила Шкипић.

Црквица на болничкој капији има већу посету него храмови на гласу у околини, и Керкезовић је у прошлонедељној служби рекао да је на божићном богослужењу у једном манастиру код Чачка видео само 16 верника. Откуда толико посетилаца у параклису?

– Једна народна пословица каже да без невоље нема богомоље – истиче свештеник.

Како реагује болестан човек кад види попа изнад своје постеље?

– Скоро сви се обрадују. Дуго, пола века, свештеник је виђан само по гробљима и на парастосима, и људима смо били налик анђелима смрти, па кад виде попа мисле – крај је. Сад је нешто друго, народ се доста оправославио, духовно просветио и описменио.

Параклис ће 14. јула обележити крсно име, а и управа богомоље има једну молбу, цивилну додуше:

– Обратили смо се Министарству за национални инвестициони план у Влади Србије да нам додели локацију у болничком кругу где бисмо сазидали храм са свим архитектонским елементима и украсима, својственим нашем црквеном градитељству. Јер, сада смо смештени у једној трошној згради са напуклим зидовима и кровом који прокишњава – вели прота Керкезовић који 42 године носи свештеничку одежду.

Гвозден Оташевић