Не сналазим се као победник

За улоге у филмовима „32. децембар” Саше Хајдуковића и „Мотел Нана” Предрага Велиновића, за само месец дана, млада глумица Николина Јелисавац освојила је два главна глумачка признања на фестивалима Синема сити у Новом саду и Софест у Сопоту. У разговору за наш лист, глумица не крије да се тим наградама није надала, а узбуђење и задовољство поводом признања, поништило је сав умор настао током хиљада пређених километара између родне Бањалуке и Новог Сада односно, Сопота, како би присуствовала фестивалима и примила награде.

– Годинама се бавим позориштем и освајала сам награде у театру. Када у року од месец дана, за прва два филма, добијете две главне глумачке награде, то вас мало уплаши. Не сналазим се најбоље у побеђивању. Шокирана сам, пресрећна и збуњена, и измешане су ми емоције – искрена је Николина која је пресрећна јер сматра да ће ове награде пружити прилику њеним колегама из Бањалуке да више раде на филму.

– Награде које сам освојила важне су због свих мојих младих колега који живе и раде у Републици Српској, у Бањалуци. Кинематографија у Босни и Херцеговини се развија већ годинама, уз велику помоћ Сарајевског филмског фестивала, али у Републици Српској, кинематографија је у повоју. Филм „32. децембар” био је први филм самостално произведен у Републици Српској – подсећа Николина и додаје да су „Свети Георгије убива аждаху” Срђана Драгојевића и „Турнеја” Горана Марковића биле копродукције у којима су продуценти из Србије били већински финансијери.

– Моје награде су потврда да је могуће изаћи из средине која у кинематографском смислу није много развијена, и деловати на тржишту филма, у позитивном смислу – каже наша саговорница која сматра да се рад увек исплати. Улоге за које је награђена нису, како каже, дошле преко ноћи, иза тога је деценијски рад у позоришту, много студентских филмова и ТВ серија, а као и у случају њеног лика у филму „Мотел Нана”, мора постојати вера да ће успех уследити.

– Филм „Мотел Нана” рађен је на једноставан начин. Непосредан је и непретенциозан и када освоји све награде на фестивалу, као што се десило у Сопоту, аутори су збуњени, па и ја – каже Николина и присећа се свог првог филма.

– Назив филма „32. децембар” указује да сви чекамо нешто боље у свакој новој години. Јунацима у филму то боље се не догађа, али је филм омогућио да кинематографији Републике Српске крене набоље – указује Николина која о својим филмовима каже:

– Колико „32. децембар” нема позитиван крај, толико „Мотел Нана” нуди оптимизам, бољу, светлију будућност за главне јунаке које тумачимо Драган Мићановић и ја. Јунакиња „Мотела Нана” свесна је да може да живи и ради на Балкану, али оставља себи отворену могућност да поново оде у иностранство у потрази за бољим животом. За њу, делом, то је начин живота, да после неког времена напушта неке територије и људе, јер не може да се оствари. Њу увек прати упитник, да ли ће у будућности бити боље – каже Николина, која је оптимиста.

– Фактор среће није пресудан, али је један од важних фактора успеха. Можда сам рођена под срећном звездом, не знам колико ће та срећа да ме прати, и сада се трудим да уживам док имам овај ветар у леђима у виду награда за улоге које сам остварила – додаје Николина која је била део прве генерације дипломираних глумаца на Академији уметности у Бањалуци.

– Не треба се ни потцењивати ни прецењивати, битно је не доводити себе у питање. Треба бити свестан себе, унапређивати себе и свој таленат и рад, а резултат ће уследити. Квалитетним радом све се постиже – указује наша саговорница.  

И. Аранђеловић