Не воле професоре и дебеле

Већина студената Београдског универзитета мисли да живи у нетолерантној земљи, иако за себе тврде да су веома толерантне особе. То им, међутим, није сметало да на листу оних које не воле ставе Албанце, Црногорце, Американце, професоре, старе, жене, избеглице, инвалиде, хомосексуалце...

Ово су само неки од резултата истраживања "Студенти о различитости", које је Центар модерних вештина реализовао у оквиру пројекта "Студенти против предрасуда", чији је циљ да се студенти едукују о вредностима грађанског друштва. У испитивању је учествовало 500 студената, различитог узраста, са 25 факултета БУ.

На питање како би дефинисали толеранцију, највећи број студената Београдског универзитета послужио се појмовима – разумевање, прихватање, поштовање. Академци су ову реч превели и као трпељивост, праштање, уважавање. Било је и оних који сматрају да је то "нешто што не постоји нигде", да је то девиза "живи и пусти друге да живе", док су се неки присетили и слогана у коме се помиње "жива и здрава комшијска крава".

Нетолеранција, такође, није била тешка за дешифровање. Највећи број учесника истраживања нетолеранцију је одредио једноставно – као нешто супротно од толеранције. Студенти су користили и друге изразе за нетолеранцију – неразумевање, несхватање, омаловажавање, разлика у ставовима....

Истраживање је имало за циљ и да се на основу ставова студената БУ прикупе аргументи за будућу кампању. Како је речено на конференцији за новинаре, када је представљен пројекат, организатори истраживања били су згранути резултатима једног претходног испитивања које је показало да академци у главном граду не би делили собу са припадником друге нације или националне мањине. Тако је настало ово ново истраживање и то као део истоименог, обимног пројекта који спроводи Центар модерних вештина у сарадњи са Међународним институтом "Улоф Палме", СИДЕ и Норвешком народном помоћи.

Највећи број испитаника били су Београђани, али је узорак осталих учесника изузетно илустративан за читаву Србију – 49 одсто долази из чак 98 различитих места широм Србије и Војводине.

Општи закључак је да су млади са Београдског универзитета у погледу толеранције и нетолеранције ипак на добром путу. Али, то је тек половина пређене стазе.

Уочено је да млади сматрају да се у нашој земљи генерално не размишља о овој теми. Њих 58 одсто каже да Срби мало размишљају о томе, док је 11 одсто студената уверено да се ова тема уопште не пребира у нашој свести. Интересантно је да највећи број младих сматра и да је међу вршњацима уврежено мишљење да је то индивидуална ствар. Нешто мање од четвртине је на питање "да ли преовлађује дух толеранције или нетолеранције међу вршњацима" рекло да је доминантан – први.

У сету питања који се односи на усмерење нетолерантности и где се тражио одговор на то да ли постоји нека друштвена група или мањина (етничка, физичка, полна, економска...) у односу на коју постоји нетолерантност у студентској популацији, добијени су забрињавајући резултати. Око 17 одсто је именовало такву групу. Скоро 70 одсто је уверено да постоји студентска искључивост на било који начин, док само 25 одсто учесника испитивања сматра да међу будућим интелектуалцима нема нетолеранције ни према коме.

Како изгледа скала оних које студенти не воле? По етничкој основи, наши академци су нетрпељиви према Ромима, муслиманима, Хрватима, Црногорцима, Бошњацима, Горанцима, Албанцима, Американцима, црнцима...

У "обележене" су ушли, по полној нетрпељивости, хомосексуалци трансвестити, жене... Затим по физичкој – инвалиди, дебели, мршави, душевно оболели...

Присутна је генерацијска нетрпељивост и то према старијим људима и професорима, а остали према којима се исказује нетолеранција су страни држављани, штребери, не "тренди" и не "О. К. ликови", прљави, сиромашни, несигурни, избеглице...