Ne vole profesore i debele

Većina studenata Beogradskog univerziteta misli da živi u netolerantnoj zemlji, iako za sebe tvrde da su veoma tolerantne osobe. To im, međutim, nije smetalo da na listu onih koje ne vole stave Albance, Crnogorce, Amerikance, profesore, stare, žene, izbeglice, invalide, homoseksualce...

Ovo su samo neki od rezultata istraživanja "Studenti o različitosti", koje je Centar modernih veština realizovao u okviru projekta "Studenti protiv predrasuda", čiji je cilj da se studenti edukuju o vrednostima građanskog društva. U ispitivanju je učestvovalo 500 studenata, različitog uzrasta, sa 25 fakulteta BU.

Na pitanje kako bi definisali toleranciju, najveći broj studenata Beogradskog univerziteta poslužio se pojmovima – razumevanje, prihvatanje, poštovanje. Akademci su ovu reč preveli i kao trpeljivost, praštanje, uvažavanje. Bilo je i onih koji smatraju da je to "nešto što ne postoji nigde", da je to deviza "živi i pusti druge da žive", dok su se neki prisetili i slogana u kome se pominje "živa i zdrava komšijska krava".

Netolerancija, takođe, nije bila teška za dešifrovanje. Najveći broj učesnika istraživanja netoleranciju je odredio jednostavno – kao nešto suprotno od tolerancije. Studenti su koristili i druge izraze za netoleranciju – nerazumevanje, neshvatanje, omalovažavanje, razlika u stavovima....

Istraživanje je imalo za cilj i da se na osnovu stavova studenata BU prikupe argumenti za buduću kampanju. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, kada je predstavljen projekat, organizatori istraživanja bili su zgranuti rezultatima jednog prethodnog ispitivanja koje je pokazalo da akademci u glavnom gradu ne bi delili sobu sa pripadnikom druge nacije ili nacionalne manjine. Tako je nastalo ovo novo istraživanje i to kao deo istoimenog, obimnog projekta koji sprovodi Centar modernih veština u saradnji sa Međunarodnim institutom "Ulof Palme", SIDE i Norveškom narodnom pomoći.

Najveći broj ispitanika bili su Beograđani, ali je uzorak ostalih učesnika izuzetno ilustrativan za čitavu Srbiju – 49 odsto dolazi iz čak 98 različitih mesta širom Srbije i Vojvodine.

Opšti zaključak je da su mladi sa Beogradskog univerziteta u pogledu tolerancije i netolerancije ipak na dobrom putu. Ali, to je tek polovina pređene staze.

Uočeno je da mladi smatraju da se u našoj zemlji generalno ne razmišlja o ovoj temi. Njih 58 odsto kaže da Srbi malo razmišljaju o tome, dok je 11 odsto studenata uvereno da se ova tema uopšte ne prebira u našoj svesti. Interesantno je da najveći broj mladih smatra i da je među vršnjacima uvreženo mišljenje da je to individualna stvar. Nešto manje od četvrtine je na pitanje "da li preovlađuje duh tolerancije ili netolerancije među vršnjacima" reklo da je dominantan – prvi.

U setu pitanja koji se odnosi na usmerenje netolerantnosti i gde se tražio odgovor na to da li postoji neka društvena grupa ili manjina (etnička, fizička, polna, ekonomska...) u odnosu na koju postoji netolerantnost u studentskoj populaciji, dobijeni su zabrinjavajući rezultati. Oko 17 odsto je imenovalo takvu grupu. Skoro 70 odsto je uvereno da postoji studentska isključivost na bilo koji način, dok samo 25 odsto učesnika ispitivanja smatra da među budućim intelektualcima nema netolerancije ni prema kome.

Kako izgleda skala onih koje studenti ne vole? Po etničkoj osnovi, naši akademci su netrpeljivi prema Romima, muslimanima, Hrvatima, Crnogorcima, Bošnjacima, Gorancima, Albancima, Amerikancima, crncima...

U "obeležene" su ušli, po polnoj netrpeljivosti, homoseksualci transvestiti, žene... Zatim po fizičkoj – invalidi, debeli, mršavi, duševno oboleli...

Prisutna je generacijska netrpeljivost i to prema starijim ljudima i profesorima, a ostali prema kojima se iskazuje netolerancija su strani državljani, štreberi, ne "trendi" i ne "O. K. likovi", prljavi, siromašni, nesigurni, izbeglice...