Историјат "поделе Косова"

Прашина која се дигла после изјаве председнице Координационог центра за Косово и Метохију Санде Рашковић-Ивић Би-Би-Сију о подели Космета као прихватљивој опцији за Србију, сакрила је чињеницу да је реч о идеји о којој се разговара скоро пуних осам година, и у српском политичком врху и са представницима међународне заједнице. То су за "Политику" потврдили бивши председник Привременог извршног већа Косова и Метохије и члан руководства СПС-а Зоран Анђелковић, као и бивши премијер Србије и високи функционер ДС-а Зоран Живковић.

О евентуалној подели Косова и Метохије на српске и албанске територије говорило се још 1998. године. Како каже Зоран Анђелковић, током разговора са високом руском делегацијом, он је лично предложио да се та опција узме у обзир за решавање косовског питања. Анђелковић за наш лист каже да су му Руси том приликом рекли: "Касно је, Зоране, за то. Сада је прекасно за то решење." Крајем 1998. године он сам је у разговору са Миломиром Минићем затражио да од њега пренесе предлог за поделу Слободану Милошевићу, али се Минић није усудио да то уради. "О подели Косова код Милошевића се није разговарало. Нико није смео да тај предлог изнесе директно њему", каже Анђелковић. Миломир Минић је у то време био председник Већа грађана Савезне скупштине и високи функционер СПС-а. У јануару 1998. године, Анђелковић на састанку са тадашњим српским председником Миланом Милутиновићем, ком је присуствовао и Миломир Минић, износи два предлога за решење ескалације сукоба на Косову. Прво је позивање УН да упуте мировне снаге на Косово и Метохију, а друго подела на српски и албански део. По Анђелковићу, Милутиновић се после тог састанка срео са Милошевићем и изнео му те предлоге у шетњи по парку виле "Мир" на Дедињу. Том приликом је Милошевић, наводно, енергично одбио било коју од те две могућности. "Милошевић о подели Косова није хтео ни да чује!", наводно је Милутиновић пренео Анђелковићу.

После петог октобра 2000. године Војислав Коштуница и Зоран Ђинђић сусрећу се са другачијом формом косовске кризе. На територији Србије налазе се међународне снаге. Резолуција 1244. Савета безбедности УН прихвата да се ради о територији Србије, уз ограду да ће се о коначном статусу Косова и Метохије тек разговарати. Како данас за "Политику" каже тадашњи  високи функционер ДС-а Зоран Живковић, Ђинђић је доласком на премијерско место пред своју владу поставио три национално битна задатка: 1) решење проблема у сарадњи са Хагом, 2) државна заједница са Црном Гором и 3) Косово. Косово је Ђинђић схватао као најтежи проблем. Живковић тврди да је на једном затвореном састанку врха ДС-а и дела коалиционих партнера, Ђинђић наводно изјавио: "Добра решења за Косово су потрошена до 1999.  Нама су остала само лоша. Оно које је најмање лоше од преосталих јесте поделити Косово." (Састанак је одржан 2002, али Живковић не може да прецизира тачан датум.) Расправљало се и о могућим решењима, па су "на столу" била три. Једно је било повратак на стање пре 1999. што су сви сматрали нереалним и лошим и за Србе и за Албанце. Следеће је била потпуна независност Косова, решење најлошије за Србе. На крају је, како каже Живковић, Ђинђић први изрекао да треба да се узме у обзир и подела Косова, као оптимално решење. Ђинђић је желео да се проблем Косова по сваку цену реши у његовом мандату и истрајавао је на опцији поделе. То је био став и тадашњег врха власти. Мапе поделе Косова и Метохије нису цртане, каже Живковић, али је општи став био да се ради о територијама које би, у случају отцепљења Косова, могле да се "функционално припоје матици". Живковић каже да су то региони северног Косова и косовског Поморавља, тј. део око Гњилана у коме живи неколико десетина хиљада Срба.

Током 11 месеци, колико је био премијер, Зоран Живковић је имао неколико сусрета са креаторима светске политике. Између осталих, и са тадашњим државним секретаром САД Колином Пауелом, саветником за националну безбедност Кондолизом Рајс, генералним секретаром НАТО-а Џорџом Робертсоном, високим представником ЕУ Хавијером Соланом. Током тих разговора, решење статуса Косова је било на врло високом месту и Живковић тврди да је он сваки пут заговарао опцију поделе. Ниједан од страних званичника том приликом није одбацио поделу Косова као коначно решење. Према њему, опција поделе је: "и даље на столу, али не сме да је износи персона нон грата код странаца и тиме је девалвира и потроши са списка могућих решења."

Иако Живковић каже да није видео ниједну мапу поделе Косова и Метохије, није тајна да су такве грубе мапе постојале. Српски новинари су после 2000. године имали прилику да се сусрећу са војницима и официрима Кфора на Косову. Један високи официр британских снага на Косову, који је служби у покрајини провео годину и по и за то време добро упознао политичке и војне прилике на Косову, крајем 2001. године нацртао је потписнику ових редова  мапу поделе Косова о којој се, како је тврдио, "интензивно разговара". Неколико месеци касније тадашњи председник Координационог центра за КиМ Небојша Човић потврдио је да таква мапа постоји, али данас није вољан да за "Политику" прича о овој теми.