Оркестар са душом

Од нашег сталног дописника

ЉУБЉАНА, 26. августа – "Зубин Мехта ме је недавно питао телефоном шта ради Београдска филхармонија? Позвао ме је на ручак у Беч, ансамбл му је потпуно прирастао за срце, видећемо шта смера", открива маестро Урош Лајовиц док уз Љубљаницу разговарамо о утисцима после концерта Београдске филхармоније у Галусовој дворани Цанкарјевог дома, који је – то није мишљење само диригента Лајовица – прошао сјајно.

На концерту је била стална публика – тоалете, монокли, на првом балкону неколико познатих личности, први амбасадор Словеније у Србији Борут Шукље, па саветник председника Дрновшека Иво Вајгл... – Према жељи домаћина и организатора Фестивала Љубљана, програм је био римејк прошлогодишњег првог абонманског концерта, изузетно тежак – наглашава маестро Лајовиц. Хиндемит (Симфонијске метаморфозе), Ерих Волфганг Корнголд (Песма с лутњом, из опере "Мртви град"), и Хектор Виља-Лобос чије је Bachianas brasileiras бр. 5 певала млади сопран Сабина Цвилак из Марибора.

Уметнички амбасадор

Публика је овацијама поздравила извођаче, а френетичан аплауз уследио је после Штраусовог "Тако је говорио Заратустра, оп. 30 ", у другом делу концерта, не допустивши ансамблу да напусти позорницу чак четири пута, па је на бис одсвирано по једно дело Стевана Христића, Дворжака, Глинке и поновљен став из Хиндемита.

Како се концерт примицао крају покличи одобравања прешли су у све громкије: "Браво!". Публика је устала да би аплаузом поздравила госте, што је надахнуло извођаче из Београда да двочасовни концерт доведу до кулминације, на задовољство видно ганутог маестра Лајовица. Јања Розман, пи-ар Фестивала Љубљана, за "Политику" потврђује да је "концерт био изврстан, а публика у Цанкарјевом дому одушевљена, што доказују и четири продужетка која су нам поклонили Београдска филхармонија и маестро Лајовиц."

Београдска филхармонија била је ове године једини уметнички амбасадор из Србије током двоипомесечног фестивалског славља у словеначкој престоници. Ако је судити према критикама у овдашњим медијима, извесно је да ће је организатори и наредне године позвати да четврти пут гостује на фестивалу. Критичари нису штедели похвале за Београдску филхармонију. Оцене су изнад свих очекивања. Тако љубљанско "Дело", у тексту "Оркестар с енергијом и душом", пише да је "глас да је Београдска филхармонија натпросечно добар оркестар стигао и у Љубљану", подвлачећи да се ради о подмлађеном ансамблу у којем је "неколико одличних појединаца – солиста, а сјајно делују такође групе, међу којима одскачу дувачки инструменти". Следи оцена да је "оркестар међусобно уравнотежен, а што се динамике тиче веома еластичан, никад прегласан, уме да свира такође пијано", што аутора доводи до закључка да "Београдска филхармонија може да се носи с добрим европским оркестрима" те да је "оркестар сјајан: убедљив због унутрашње енергије, коју кроти да не би експлодирала, речју одушевљава због посвећености музици која има душу и срце".

На нашу опаску да се не догађа често овако емоционалан одзив публике, френетичан аплауз, Урош Лајовиц нам каже:

– У Љубљани? Не, уопште не! Али ово је оркестар који има такву енергију, то се осећа, њихова енергија вас једноставно освоји.

• Овај концерт потврђује да Вам је суђено да градите мостове између Београда и Љубљане?

– Тачно тако. Иако је овим управо завршен мој ангажман у Београдској филхармонији. Овај концерт је, могло би се рећи, мој опроштај од ансамбла, иако ћу, наравно, остати у контакту с њима, а кроз две године највероватније ћу поново преузети исти посао у Београдској филхармонији.

Новац није мерило

• Четири године сте живели у Београду, јесте ли били носталгични, шта вам је недостајало?

– Ништа! У Београду сам све имао.

• Да ли ће Вам у Љубљани недостајати Београд?

– О, да! У Београду је приснија атмосфера, можда је то и заслуга младог ансамбла. Они уживају свирајући, иако су плаћени приближно пет пута мање него колеге у Љубљани, а ангажовани отприлике два пута више. Њихова плата је око 250, 300 евра, а овде је близу 1.500 евра. На конкретном примеру видите да новац није мерило вредности, јер би по тој логици ансамбл Београдске филхармоније ринтао пет пут мање од овдашњих колега, што није случај. Важно је какав је човек.

Ево, баш су ме звали са Словеначког радија, преслушали су снимак концерта – "Заратустра" може одмах да се нареже на плочу, а то је једна од најтежих партитура уопште коју су они одсвирали без проблема! То је последица кондиције коју одржавају попут спортиста. Априла смо гостовали у Бечу и њихов начин извођења поредили су с бечким симфоничарима. Јасно, ансамбл Београдске филхармоније још није тако савршен, али њихова енергија и ангажованост потпуно опчине публику. Чуо сам јуче једног критичара како каже да ће Београдска филхармонија кроз 15 година бити врхунски европски оркестар. Што је велики комплимент.

•С обзиром на то да одлично познајете друге филхармоније на Балкану, како бисте рангирали Београдску филхармонију?

– Боља је од Љубљанске филхармоније. То није само моје мишљење. Синоћ је господин Лисац, агент из Милана, звао господина Тасовца, директора Београдске филхармоније, и рекао како је далеко боља од Љубљанске или Загребачке филхармоније. А он је Хрват, што помињем зато да би било јасно да ту нема никакве пристрасности. То је уметничко признање.