Поланском предлажу да пише мемоаре

Одлука швајцарских власти да пусти на слободу француско-пољског редитеља Романа Поланског, чиме је одбијен захтев САД за изручење уметника под оптужбом за илегалне сексуалне односе које је пре више од 30 година имао са малолетницом Самантом Гејмер, поздрављена је међу филмским уметницима у свету.

Иако је у децембру 2008. Саманта Гејмер (48) затражила од тужилаштва да обустави поступак против Поланског, Апелациони суд Калифорније одбацио је у фебруару 2009. захтев адвоката синеасте да се против њега обустави поступак у случају суђења за преступ старији од 30 година. После хапшења, септембра прошле године, Полански је у децембру 2009. пуштен уз кауцију од 4,5 милиона швајцарских франака (око три милиона евра) и од тада, до прекјуче, био je у кућном притвору у својој вили у планинском месту Гштату.

Сада је слободан да поново путује Европом, што је и чинио протеклих 30 година избегавајући било какав могући контакт са америчким тлом.

Рођени Парижанин, студент чувене пољске филмске школе у Лођу, пажњу јавности на свој таленат, скренуо је делом „Нож у води” 1962, једним од ретких пољских филмова после Другог светског рата који за тему није имао рат. Успех овог дела омогућио му је да филм „Репулзија” ради у Великој Британији, затим је снимио „Неустрашиве ловце на вампире”, а његов коначан одлазак у Холивуд и статус траженог редитеља десио се поводом софистицираног психолошког трилера „Розмарина беба” (1968). Уследили су холивудски успеси и похвале филмова „Che”, „Кинеска четврт”, и „Трагедија Магбета” који је снимао у Великој Британији.

Сексуални преступ славног редитеља догодио се 10. марта 1977. у кући глумца Џека Николсона, где је Полански довео Саманту Гејмер на сликање за модни часопис. После пријаве њених родитеља, редитељ је ухапшен половином 1977. у Лос Анђелесу, признао је „противзаконите сексуалне односе” са малолетницом, и провео 42 дана на психијатријском посматрању. Из САД је побегао 1978, пре него што му је изречена судска казна, а од тада живи у Европи, у Паризу, и никада није крочио на америчко тле, у страху од хапшења, а није присуствовао ни додели Оскара 2003, када му је ово признање припало за режију драме „Пијаниста”.

После бекства из САД, чувени филм „Тес” са Настасјом Кински, Полански је снимио у Паризу и филм посветио својој трагично настрадалој супрузи Шерон Тејт која је убијена 1969. Избегавајући земље које би га могле изручити САД, међу којима и Велику Британију, током осамдесетих Полански је снимао на Малти, у Француској – најчешће у Паризу, и то у оним деловима града где воли да шета и, како каже, размишља о новим филмовима, у Португалу и Шпанији, Чешкој („Оливер Твист”), Немачкој и Пољској („Пијаниста”), на Исланду и у Данској, где је снимао последњи филм „Писац из сенке”. Ово дело, које је премијерно приказано на последњем Берлинском фестивалу, завршавао је из затвора у Цириху, у којем је боравио после хапшења 26. септембра 2009. Пре хапшења, Полански је комплетно измонтирао слику филма, а путем својих пријатеља и адвоката који су га посећивали у затвору, тиму сарадника слао је упутства за монтажу звука и музике у трилеру заснованом на роману Роберта Хариса, о бившем британском политичару и његовом писцу из сенке који му анонимно помаже да напише мемоаре.

После премијере филма „Писац из сенке”, британски лист „Сан” прокоментарисао је да би, ако и када буде ослобођен, Полански требало да напише своје мемоаре о деценијском бежању од америчког судства, наравно уз помоћ писца из сенке.

И. Аранђеловић