Пет убода у ћерку

У аналима судске праксе незабележен је случај да је отац покушао да убије ћерку. Ако се изузму трагедије у којима, у тренуцима нервног растројства оца, страдају читаве породице, криминологија готово и да не зна за догађаје попут оних чији су актери Остоја Јерковић из Доње Слатине код Кључа и његова ћерка Јована.

Остоја Јерковић (49) је човек који је покушао да убије ћерку убодима ножем у леђа и груди. Срећом, девојка је иако тешко повређена, преживела напад оца. Живот су јој спасли лекари Ургентног центра. Остоја је у затвору. Чека суђење. Тврди да се каје и да ће свака казна, каква год да буде, бити доживотна.

После доласка из Босне, Остоја је са супругом и троје деце често мењао станове и запослења. По занимању је металостругар. Радио је по читав дан да би издржавао породицу, супругу, Јовану и два сина. У трци за зарадом, није ни приметио да му је ћерка на корак од странпутице.

У кафићу "Дон" у Јужном булевару у Београду, 23. децембра прошле године одиграла се драма. Остоја је ушао у локал. Хтео је да прича са Јованом, да је одвоји од лошег друштва. Она је седела са друговима за столом. Није хтела да прича са оцем. Остоја зато на њу потеже нож. И тако пет пута.

"Као родитељ нисам могао да поднесем да се она бави проституцијом и да се дрогира. Тукла је мајку. Ја сам покушао да је отргнем, али сви моји покушаји су пропали. Говорио сам да ћу је убити ако не престане. Она ме није слушала", рекао је Остоја у истрази.

Додао је да се каје и да ће се кајати док је жив. Тврди да је срећан зато што је Јована жива. Није му важно колико ће година у затвору провести због оног што је урадио.

"За мене је највећа казна то што морам да живим са тим што сам избо ножем своје дете. Кајаћу се заувек. Срећан сам само што је жива". Овако сада прича Остоја.

На суђењу је тврдио да је у кафићу хтео само да разговара са ћерком која је радила као конобарица. Нож је понео зато што су му, како каже, претили њени пријатељи телефоном. Она је, наводно, одмах почела да виче да је пунолетна. Говорила му је да изађе напоље. Остоја тврди да је нож потегао да би се одбранио од Јованиних другова, јер су га они напали први. Како му се Јована нашла под оштрицом, не зна. Каже да није хтео њу да повреди, већ да одбрани себе.

Јована више не жели да чује за оца. Живи са мајком. Пред судом треба да сведочи 5. октобра, када је заказан наставак суђења Остоји. На прво рочиште није дошла ни она, ни пет других позваних сведока. Њена прича из истраге разликује се од приче њеног оца.

"Отац је хтео да ме убије. Није тачно да га је било ко од мојих пријатеља напао. Није могао да поднесе то што сам раскинула једну дугогодишњу везу. Није тачно да сам се дрогирала, нити да сам радила у агенцији за пословну пратњу. Не знам ни шта је то. Са оцем сам одувек имала конфликте. Престравим се кад га видим". Овако је Јована сведочила у истрази.

Иако је догађај у кафићу "Дон" својевремено била вест дана, за судбине ових људи и судски епилог незапамћеног злочина као да опада интересовање јавности. У времену када приче о организованом криминалу пуне новинске ступце, обичне људе из предграђа и њихове драме сви заборављају и они остају на маргини друштва.

– Остоја Јерковић је био у тешком емоционалном стању и о томе ће свој суд дати вештаци неуропсихијатри. Он није психопата. Ипак, остаје питање о улози друштва у животу човека који у безнадежној борби за опстанак на асфалту делује нагонски, нерационално, решавајући проблем на начин из 16. века. Јерковић је човек који је доласком у велики град донео психологију мале патријархалне средине у којој је живео и своје архаичне обичаје. Трагедија се догодила зато што није био у стању да се носи са свим оним проблемима које је срео у великом граду – каже адвокат Небојша Милосављевић, Јерковићев бранилац.