Реквијем за годишњи одмор

Негде на некој удаљеној плажи звони мобилни телефон, зуји БлацкБеррy, а лап топ се оглашава звучним сигналом – електронски реквијем за амерички одмор.

Американци готово да више и не одлазе на годишње одморе, али ако им се то и деси, онда са собом носе сву силу електронских помагала која им омогућавају да нон-стоп буду у току са својим послом.

Осећај нелагодности

Све је већи број текстова у америчкој штампи и истраживања која се баве овим, како га аутор чланка недавно објављеног у "Њујорк тајмсу" назива, синдромом смањивања годишњег одмора.

Дуго су САД и већина европских земаља имале готово исти број сати радног времена, да би седамдесетих година двадесетог века у Европи радно време почело драстично да се смањује. Данас у овом делу света радници у просеку проводе око 1.400 сати годишње на послу, за разлику од својих колега у САД који су на радном месту у просеку нешто више од 1.800 сати годишње.

Не само да се време проведено на послу у Америци продужава, већ је и све већи број оних који се чешће одлучују да не оду на годишњи одмор.

Разлоге за овакво понашање покушали су да пронађу многи истраживачи у својим анкетама. Тако резултати једне од њих, коју је организовала приватна истраживачка група Цонфренце Боард, показују да почетком овог лета 60 одсто испитаника није имало намеру да оде на одмор у наредних шест месеци – што је најнижи проценат који је ова група забележила током последњих 28 година. Анкета Организације Галуп, обављена у мају ове године у телефонским разговорима са 1.003 одрасле особе, открива да 43 одсто њих нема никакве планове за летовање.

Око 25 процената радника запослених у приватном сектору нема плаћена одсуства, док 33 одсто намерава да узме само седмодневни одмор, укључујући викенд, наводи се у статистичким извештајима Бироа за запошљавање.

Многе ствари цитирају се као разлог неодласка са посла. Међу њима најчешће су, према годишњем истраживању CareerBuilder.com везаном за одморе (више од 2.500 радника) спроведеном у марту, осећање кривице (16 одсто) и губитак посла (7 одсто).

Елен Галински, председник Института за породицу и рад, непрофитног истраживачког центра америчке радне снаге, тврди да има и оних који сматрају да су незаменљиви, као и службеника који су до те мере амбициозни да нису вољни да замоле колеге да их замене током одсуства.

Просечан Американац ове године неће искористити најмање четири дана, чиме се долази до фрапантне бројке од укупно 574 милиона неискоришћених дана одмора, наводи часопис "Тајм".

Све ово поткрепљује се тврдњама да су цене горива и путовања сувише високе, опасност од терориста и насиља и даље је при врху листе, а и одлазак у непознате средине ствара нелагодност.

Позив на ленчарење

Одлазак на продужени или класичан викенд, према тврдњама стручњака Института за породицу и рад, за 50 одсто Американаца ништа не значи, јер је управо толиком броју њих потребно најмање три дана да "погасе лампице", па је овај период недовољан за ново "пуњење батерија".

Да би се отишло на одмор прво мора да се заврши доста посла унапред, што код великог броја ствара стрес, а 77 одсто испитаника у анкети CareerBuilder.com осећа да изгара на послу и додаје да их по повратку чека заостали посао. Стога време проведено ван радног места проводе крајње напети.

Када се узму у обзир све практичне и психолошке препреке, право је чудо да одмор није потпуно нестао као категорија.

Синдром смањивања годишњег одмора, тврди се у тексту недавно објављеном у дневном листу Worcester Telegram & Gazette, представља опасан тренд, јер је свакоме јасан значај одмора и обнављања енергије.

Да би избегла негативне последице овог синдрома, књиговодствена фирма PricewaterhouseCoopers одлучила је да у целој земљи стави катанац на врата два пута годишње – 10 дана за време Божића и пет дана за 4. јул – да би натерала људе да престану да раде.

"Желели смо људима да покажемо да могу да се одморе без страха да ће изгубити посао. Компанија води рачуна о времену одмора и електронским путем подсећа сваког радника који га није искористио да треба мање да буде на послу. Поред овога, у канцеларијама у Њујорку на зидовима су постери који позивају на одмор и ленчарење", каже Барбара Крафт, партнер у фирми задужена за питања људских ресурса. После овакве одлуке, када 29.000 радника користи колективни одмор, руководиоци компаније кажу да су забележени позитивни резултати.