Волонтирај и џабе летуј

„Најлепших дванаест дана у свом животу провео сам у еколошком кампу на финском острву Бенгстар”, каже седамнаестогодишњи Борис Милетић, ученик Пете београдске гимназије, који је захваљујући чланству у Младим истраживачима Србије провео део распуста у овој егзотичној скандинавској земљи. Борис је био у друштву стотинак тинејџера из целог света и учествовао је у еколошком „реновирању” овог лепог острва и заштити његове природе, а 12 дана у Финској провео је по цени једне авионске карте, пошто се боравак у кампу не плаћа.

Овај средњошколац је један од 450 тинејџера из наше земље који преко Младих истраживача Србије део овог лета проводе у неком од волонтерских кампова широм планете. Тинејџери који имају скроман џепарац, а желе да вреле летње дане проведу ван граница наше земље, могу да бораве у волонтерском кампу који се налази у близини археолошког локалитета Ла Риоха у Шпанији, где се налазе остаци диносауруса, да се определе за рестаурацију манастира у срцу Русије, чувају гнезда зелених корњача у Мексику, учествују у експерименталном археолошкој реконструкцији свакодневног живота људи из каменог доба у Финској, помажу у организацији уметничког фестивала у француском граду Фрионтињан или буду део међународне екипе филмофила која снима документарац о Фленсбургу у Немачкој.

– Ми размењујемо волонтере из целог света, а највише наших тинејџера одлази у европске земље, пре свега у Италију, Немачку, Француску и Португал. У свету постоји око 3000 волонтерских кампова, од којих се око 2000 налази на старом континенту, а највећи број њих су еколошки кампови. Рад у овим камповима је симболичан, а волонтери нису „права” радна снага, већ одлазе у камп да би се упознали са културом, језиком и природним лепотама земље, а размена волонтера се обавља искључиво преко организација. Постоји подела на тинејџ кампове и кампове за одрасле, а највећи број волонтера има између 20 и 30 година. А одговор на питање – каква је контрола деце гласи: прилично строга. У сваком тинејџ кампу апсолутно су забрањени цигарете и алкохол, а о младима брину професионални камп лидери који су посебно обучени да раде са тинејџерима. У једном кампу обично учествује између 10 и 20 волонтера, а организатори кампа воде рачуна да та група полно уједначена и национално измешана, тако да се ретко дешава да две особе из исте земље буду у једном кампу. Доминирајући језик у већини волонтерских кампова је енглески, а дужина боравка у кампу обично је две до три недеље. Волонтери плаћају само трошкове пута, а храна и смештај су бесплатни – објашњава Бојан Бероња, волонтер у Младим истраживачима Србије

С обзиром на то да је визни зид срушен, није потребан цео кофер докумената да би млади прешли границу – потребна је само писана дозвола родитеља да дете може да напусти Србију и борави у кампу, додаје наш саговорник и закључује да је боравак у волонтерским камповима један је од најјефтинијих и најлепших начина да се тинејџери упознају са културом и језиком неке земље, у којој родитељи не могу да им плате летовање, школовање или путовање.

К. Ђорђевић