Volontiraj i džabe letuj

„Najlepših dvanaest dana u svom životu proveo sam u ekološkom kampu na finskom ostrvu Bengstar”, kaže sedamnaestogodišnji Boris Miletić, učenik Pete beogradske gimnazije, koji je zahvaljujući članstvu u Mladim istraživačima Srbije proveo deo raspusta u ovoj egzotičnoj skandinavskoj zemlji. Boris je bio u društvu stotinak tinejdžera iz celog sveta i učestvovao je u ekološkom „renoviranju” ovog lepog ostrva i zaštiti njegove prirode, a 12 dana u Finskoj proveo je po ceni jedne avionske karte, pošto se boravak u kampu ne plaća.

Ovaj srednjoškolac je jedan od 450 tinejdžera iz naše zemlje koji preko Mladih istraživača Srbije deo ovog leta provode u nekom od volonterskih kampova širom planete. Tinejdžeri koji imaju skroman džeparac, a žele da vrele letnje dane provedu van granica naše zemlje, mogu da borave u volonterskom kampu koji se nalazi u blizini arheološkog lokaliteta La Rioha u Španiji, gde se nalaze ostaci dinosaurusa, da se opredele za restauraciju manastira u srcu Rusije, čuvaju gnezda zelenih kornjača u Meksiku, učestvuju u eksperimentalnom arheološkoj rekonstrukciji svakodnevnog života ljudi iz kamenog doba u Finskoj, pomažu u organizaciji umetničkog festivala u francuskom gradu Friontinjan ili budu deo međunarodne ekipe filmofila koja snima dokumentarac o Flensburgu u Nemačkoj.

– Mi razmenjujemo volontere iz celog sveta, a najviše naših tinejdžera odlazi u evropske zemlje, pre svega u Italiju, Nemačku, Francusku i Portugal. U svetu postoji oko 3000 volonterskih kampova, od kojih se oko 2000 nalazi na starom kontinentu, a najveći broj njih su ekološki kampovi. Rad u ovim kampovima je simboličan, a volonteri nisu „prava” radna snaga, već odlaze u kamp da bi se upoznali sa kulturom, jezikom i prirodnim lepotama zemlje, a razmena volontera se obavlja isključivo preko organizacija. Postoji podela na tinejdž kampove i kampove za odrasle, a najveći broj volontera ima između 20 i 30 godina. A odgovor na pitanje – kakva je kontrola dece glasi: prilično stroga. U svakom tinejdž kampu apsolutno su zabranjeni cigarete i alkohol, a o mladima brinu profesionalni kamp lideri koji su posebno obučeni da rade sa tinejdžerima. U jednom kampu obično učestvuje između 10 i 20 volontera, a organizatori kampa vode računa da ta grupa polno ujednačena i nacionalno izmešana, tako da se retko dešava da dve osobe iz iste zemlje budu u jednom kampu. Dominirajući jezik u većini volonterskih kampova je engleski, a dužina boravka u kampu obično je dve do tri nedelje. Volonteri plaćaju samo troškove puta, a hrana i smeštaj su besplatni – objašnjava Bojan Beronja, volonter u Mladim istraživačima Srbije

S obzirom na to da je vizni zid srušen, nije potreban ceo kofer dokumenata da bi mladi prešli granicu – potrebna je samo pisana dozvola roditelja da dete može da napusti Srbiju i boravi u kampu, dodaje naš sagovornik i zaključuje da je boravak u volonterskim kampovima jedan je od najjeftinijih i najlepših načina da se tinejdžeri upoznaju sa kulturom i jezikom neke zemlje, u kojoj roditelji ne mogu da im plate letovanje, školovanje ili putovanje.

K. Đorđević