Дан од сумрака до свитања

„Мама, идем са другарицама на неки рођендан, па на журку на један сплав. Немој да ме чекаш, нећу доћи пре пет сати.” Овакве и сличне поруке често затичу родитељи тинејџера и оних нешто старијих младића и девојака, који имају навику да излазе у провод тек после 22 сата и да се забављају до ситних јутарњих часова. Многи од њих у потпуности замене ноћ за дан, посебно за време распуста, па тако спавају до касних подневних сати, а после буђења и „доручка” следи припрема за ново забавно вече. Стручњаци упозоравају да „блејање” од сумрака до свитања може и те како да остави последице по здравље. Ремећење ритма спавања и будности на рачун скраћења времена сна и спавање изван биолошког сата представља прави атак на организам што у комбинацији са стресом, од којег „пати” 30,5 одсто младих, и конзумирањем брзе хране утиче и на то да млади све чешће имају проблема са поремећајем метаболизма, али и хипертензијом, односно повишеним крвним притиском.

Гинеколог др Мима Фазлагић објашњава да је у Србији веома раширена појава обртања дана за ноћ, односно да млади увече излазе, а дању спавају. Таква насилна промена ритма нечега што је нормално оставља штетне последице по организам, највише по развој и могућност постизања успеха у различитим животним активностима. Најчешће настају проблеми са метаболизмом и хормонима због промене биоритма, јер тело има „уграђен” сопствени сат када шта треба радити.

– Ако не поштујемо природни сат организма – последице по здравље су неизбежне. Јако је важно поштовати ритам тела. Ноћ је време за сан, због метаболизма и хормона који се луче, али и због навике нашег тела да тада одмара. Насилно мењање биоритма је веома штетно за организам. Може да остави последице и у виду неких психичких проблема, попут депресије и нервозе. Мења се и ритам исхране и варења, а све је то веома нездраво. Нездрав начин живота може да утиче и на ритам лучења гинеколошких хормона, али то није тако очигледно као код других поменутих проблема – истакла је др Фазлагић.

Стручњаци из области медицине упозоравају да је замена дана за ноћ један од главних „окидача” и за појаву агресивности код девојака и младића. Када су неиспавани, млади нису способни ни за учење, а самим тим не могу да постигну добар успех у школи, док незадовољство најчешће исказују тако што малтретирају вршњаке.

– Сан пре поноћи је најкориснији. Деци је потребно да спавају девет до десет сати, одраслима седам. Дешава се да људи кажу: „Нема везе, дете ми остаје до раних јутарњих сати у граду, али до касно ујутру спава, па тако ништа није изгубило од сна”. То је потпуно погрешно и није здраво. Хормон раста се највише лучи до поноћи и зато је важно да млади легну раније. Треба напоменути да замена ноћи за дан може и да поремети и менструални циклус код девојака – нагласила је др Фазлагић.

Овакав начин живота младих који често подразумева и ступање у ризичне сексуалне односе, вуче са собом и друге последице по здравље, као што је појава полно преносивих болести које су у овој популацији у порасту, а дешава се да девојке и младићи у овом узрасту знају да посегну и за психоактивним супстанцама, цигаретама и алкохолним пићима.

Приликом ноћних излазака дешава се да младићи и девојке комбинују алкохолна пића са енергетским, али и таблетама, па да два дана не могу да се опораве од ужасне главобоље и других тегоба. Треба имати на уму да нека истраживања показују да особе које су из неких разлога у младости често реметиле циклус спавања мењањем дана за ноћ имају и поремећаје интелектуалних функција.

Иако стара изрека „у девет – у кревет” младима данас делује смешно, стручњаци упозоравају да је идеално да одрасли легну да спавају око 23 сата, а деца између 20 и 21 сат.

----------------------------------------------

Психозе из монитора

Има и оних који уместо у дискотеци или кафићу ноћи проводе испред компјутера у играоницама, јер је тада коришћење рачунара у забавне сврхе најјевтиније. Упућени објашњавају да млади који у раним јутарњим сатима имају навику да из играонице, где су целу ноћ на екрану „убијали непријатеље”, изађу са различитим психозама. Такви младићи и покоја девојка имају осећај да их неко прати, да их иза ћошка чека непријатељ, да морају да се сакрију, а све се сматра последицом неспавања и посвећености игрицама које замагљују реалност.

Д. Давидов-Кесар