Стидљиве другарице Савског језера

За Београђане који не желе да лето проведу на неком од престоничких базена или неће да се тискају на плажама Савског језера, где викендима буде и по 300.000 купача, постоје места скривена од погледа и готово непозната. Таква су језера у околини Београда, Бела река у Рипњу, Паригуз у Реснику, Дубоки поток у Барајеву и Трешња на Авали.

На њима наравно не постоји спасилачка служба, санитарни чворови и тушеви, али се суграђани ту купају, пецају и долазе на излете.

Паригуз, Бела река, Дубоки поток су вештачка језера настала пре двадесетак година. Тада су бујичне поплаве незапамћене у претходних сто година носиле све пред собом и претиле да насеља сравне са земљом. Да се то не би поновило, изграђене су бране.

Језеро Паригуз носи име по истоименом потоку. Постоји прича да је крај добио име после заседе коју су Срби поставили Турцима у време Првог српског устанка.

– Друга легенда каже да је овде некада постојало лековито блато, којим су још Римљани лечили хемороиде. Иако се на први поглед чини да вода није квалитетна, овде се купам 15 година и никад ми ништа није било. Колико знам, овде се од 1994. нико није удавио. До Ресника се са Славије, може доћи аутобусом број 47, а постоје и линије са Миљаковца 504 и 503 – каже Милинко Пурић, пензионер.

Језеро Бела река носи име по потоку од кога је настао. Језеро се снабдева свежом водом и из два бунара која су својевремено остала на дну језера.

– Предност овог места је што никад нема комараца. Уређен је простор за излетнике, постоје клупе и столови, а поставили смо и канте за ђубре. Купање је забрањено, јер се 2006. године удавио дечак, али то излетници не поштују. Језеро нарочито посећују риболовци. Имамо чуварску службу која језеро надгледа 24 сата. У близини је мајдан где се организују журке – каже Игор Божић, из рипањског Риболовачког друштва.

Дубоки поток је нарочито посећен викендом. Тада се на плажу дугу стотинак метара, кажу мештани Барајева, нема где ставити пешкир.

– Пре неки дан су на језеро дошле девојке којима је дојадила гужва на Ади Циганлији па су решиле да се одморе овде. Вратиле су се у град одушевљене. У језеру постоји извор, а обала је шљунковита. Утапања овде није било већ деценијама – каже мештанин Дејан Милошевић. Он напомиње да су им у мају, после војне вежбе, у посети били председник Србије Борис Тадић и министар Ивица Дачић.

На Трешњи се осим језера налази ограђено ловиште „Србија шума” у коме има муфлона, срндаћа и јелена лопатара.

Бранка Васиљевић

----------------------------------------------

Тарзан и друге савске плаже

Осим језера, у широј околини Београда постоје и посећене плаже на савским обалама.

Најудаљенија је 40 километара од града (ако не рачунамо оне у Обреновцу и Младеновцу) и налази се у месту Прогар. До острвца на Сави може се доћи преко спруда.

– Плажа је добила име Тарзан, због тога што се над водом надвијају гране и лијане одакле се купачи зањишу и бућну у воду. На обали је туш и кафаница са рибљим специјалитетима. У Бољевцима имамо и ново наутичко насеље. Чини га низ кућица опремљених тушом и купатилом, али и простором за чамце. Незаобилазна је и плажа у Јакову и Шљунчана обала код Остружничког моста – каже Војислав Јаношевић, председник општине Сурчин.

----------------------------------------------

Слободан Шијан: Како смо на Трешњи снимали „Маратонце”

Сцену купања Секе Сабљић на језеру у „Маратонцима” снимали смо на излетишту Трешња. Мислим да је то било негде у јулу месецу 1981. али је, колико се сећам вода ипак била доста хладна. И поред тога, Сека је храбро провела доста времена у води, а читав локалитет је био блокиран од стране наше филмске екипе, како би се спречило окупљање нежељених посматрача, јер се радило о „голишавој сцени”. Наиме, није само Сека била голишава, већ и њен партнер Бора Тодоровић, који је за потребе ове сцене био потпуно го, глумећи сниматеља који тиме жели да охрабри своју глумицу да се „ослободи” стидљивости. Сценографи су морали да мало припреме део обале који смо изабрали за снимање како би глумцима учинили лакшим приступ самој води. Иначе, годинама касније сам обилазио исту локацију и утврдио да је у међувремену постала потпуно запуштена и не толико пријатна као у време снимања „Маратонаца”. Не знам да ли је још увек тако, али је заиста штета да једно тако пријатно излетиште не буде одржавано како ваља.