Партнери

Немањићи бејаху час у савезу са Византијом, час против ње.

Обреновићи су се окретали Аустроугарској, Карађорђевићи Русији, па касније и Француској.

Титови комунисти прво су слушали Москву, па су онда диловали са Енглезима, па се посвађали с Москвом, па се онда и с Москвом помирили, па се, као, удружили са несврстанима, а и са Москвом и са Вашингтоном били интимни, и тако то...

Милошевићеви социјалисти су покушали да глуме Титове комунисте, па кад су видели да не иде, одлучили су да не буду у добрим односима ни са ким, па су онда, када увидеше да не иде ни тако, опет покушали да буду „фактор мира и стабилности”, па пошто ни то није ишло, пробали са Кином, па кад су утврдили да је Кина, ипак, предалеко, покушали савез са далеко ближом Белорусијом. И онда су – изгубили власт.

Радикали и ДСС традиционално су наклоњени Русији, демократе Немачкој и Европској унији, експерти из Г 17, ваљда, Сједињеним Америчким Државама, Српски покрет обнове „великом свету”, а ЛДП – „Србији са Србима или без њих”.

Неки су били и остали за улазак у НАТО, неки били и остали против, неки били против па променили мишљење...

Било је иницијатива за градњу блиских односа са Израелом, али носиоци иницијативе у Израелу за ту идеју нису успели да нађу озбиљне саговорнике. Било је краткорочних економских дилова са Гадафијевом Либијом. Имамо велике планове са италијанским „фијатима”, које ћемо да продајемо на огромном руском тржишту, као да Руси, ако хоће, не могу да купују „Фијатове” аутомобиле и без нас...

Покушали смо, чак, и да оживимо покрет несврстаних!

Са једнаким ентузијазмом смо се деведесетих дичили есцајгом, који смо користили у време када је већина Европљана јела прстима и двехиљадитих уводили „европске стандарде”.

Са једнаким еротским набојем деведесетих смо махали паламарима и двехиљадитих мешали разголићеним задњицама.

С Хрватима смо се грлили, па смо се затим клали, онда смо, пошто смо протерани из српских крајина, одлучили да примат дамо економији. И успоставили сарадњу по принципу: ми њима продајемо предузећа, а они нама – производе.

Са Словенцима смо плесали ламбаду, а онда смо бојкотовали словеначку робу, да бисмо десетак година касније опседали новоотворени београдски „Меркатор” као предшколска екскурзија посластичарницу.

Да смо покушавали да уђемо у свакојаке савезе и дилове – није да нисмо.

Али да смо партнерство са Турском скоро два века упорно запостављали – и то стоји.

Е, па – куцнуо је час!