Министре нема ко да пропитује
Српски министри, за разлику од оних у земљама западне Европе, за сада, не морају да стрепе од позива да стану пред посланике и директно одговарају на њихова питања. Иако је трочлана радна група, коју је формирао Административни одбор, одавно припремила предлог правилника за "пропитивање" министара, он се негде "загубио". У међувремену је Ксенија Миливојевић (Г17 плус) остала без посланичког мандата, а радна група без једног члана, па је све што је урађено, изгледа, било узалудно.
У Народној скупштини Србије већ годинама није практиковано постављање посланичких питања на крају седница, иако је Пословником о раду предвиђено да се она "постављају, по правилу, пошто Народна скупштина оконча рад по свим тачкама дневног реда." Пословник каже и да "председник Народне скупштине, на предлог посланичке групе, најмање једанпут у току месеца одређује дан када ће поједини министри у влади одговарати на посланичка питања у вези са неком актуелном темом. "Дакле, и без неког додатног прописивања правила, посланици имају могућност да "доведу" министре у парламент на "рапорт".
Међутим, посланици су, углавном, умели са скупштинске говорнице да се пожале на то што, на крају седница, нема постављања питања, али, иако и сада имају могућност, још ниједна посланичка група није доставила званичан предлог председнику парламента да одреди дан за "пропитивање" неког министра.
Председник скупштине Предраг Марковић је први реаговао на ове посланичке жалбе и, по угледу, на неке парламенте европских земаља, припремио један предлог правилника за постављање посланичких питања. Овај Марковићев "папир", тако рећи, сви заједно су дочекали "на нож", видевши у њему, како су, на пример, оценили радикали, више начин да се спречи испитивање министара. Ипак, Марковићев предлог, подстакао је Административни одбор да у фебруару формира радну групу која ће припремити предлог правилника. У радној групи били су Ксенија Миливојевић (Г17 плус), Милица Гавриловић (ДСС) и Зоран Анђелковић (СПС). Правилник је припремљен почетком пролећа, а правила су већим делом направљена по угледу на она која постоје у холандском парламенту.
Миливојевићева нам је тада рекла да је остало само да га парафира и Зоран Анђелковић и да стигне пред Административни одбор. Ксенија Миливојевић је, у међувремену, отишла из парламента, а Зоран Анђелковић каже за "Политику" да не зна шта се десило са тим "папиром". Кад је, каже чуо, да је папир застао код њега, он је питао секретарицу где је, али је добио одговор да "ништа није стигло." Анђелковић додаје да и сада свако може да постави посланичко питање у току дискусије, може и писмено, а што се тиче поменутог "загубљеног" предлога, према његовим речима, све зависи од Милице Гавриловић.
Милица Гавриловић, која је, да подсетимо у мају добила бебу и мало одсуствовала из парламента, каже да не зна шта се дешава са тим правилником. Она додаје да би, можда, требало одржати једну седницу радне групе, али додаје да је то сада под знаком питања с обзиром на то да Ксенија Миливојевић више није посланик, па је дискутабилно и да ли радна група уопште постоји.
С обзиром на све наведено, чини се да српски министри, који, судећи по тадашњим изјавама, нису баш одушевљено реаговали на могућност да се појаве пред посланицима и директно одговарају на њихова питања, могу да одахну. Што се народних изабраника тиче, они би, уместо што се жале како министри игноришу њихова питања, могли да, како и пише у Пословнику, доставе предлог председнику парламента да одреди дан када ће неки од министара одговарати на њихова питања.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


