Како је настала одбојка

Један од најпопуларнијих тимским спортова данашњице свакако је одбојка. Спорт без директног контакта са противником освојио је свет. У наше доба организују се многобројни турнири као и велика такмичења држава у одбојци на свим континентима. А све је почело пре нешто више од сто година, тачније 1895. године, када је Вилијам Морган, један од тадашњих директора колеџа у Масачусетсу, решио да створи спортску активност за старије генерације, у којој нема много трчања.

Заправо, Морган је као и већина људи тога доба био под утицајем кошарке која је почетком последње деценије 19. века освајала амерички континент. У његовом окружењу, међутим, било је доста припадника средње генерације којима је кошарка била превише брза и исувише напорна. Зато је одлучио да осмисли спорт који ће "продрмати" учеснике без сувишног трчања. Искористио је тениску мрежу коју је разапео на средини терена и подигао је на стубовима у висини глава играча. Поделио је играче у две екипе и искористио је фудбалску лопту као реквизит за одбојку. Овај спорт назвао је "минтонет", а број учесника у тимовима није био ограничен, једино је било важно да је подједнак број играча на обе стране.

Годину дана касније, 1896. године, Морган је са пријатељима отпутовао на конференцију директора колеџа у Спрингфилду, родном месту кошарке, да би демонстрирао нови спорт. Тамо је одбојка добила свој данашњи назив "волејбол" по ударцу који се примењује у игри. На прелазу између два века утврђена су нова правила која су важила за овај спорт. Меч је игран у једном сету, односно побеђивао је онај ко је освојио 21 поен, мрежа је подигнута за неколико центиметара и проширен је терен за игру. Уместо да буде спорт намењен старијим генерацијама, одбојка је све више освајала младе. Студенти из других земаља који су се школовали у Америци пренели су је на Кубу, Филипине, у Кину... У годинама које су уследиле правила у овом спорту су модификована, утврђен је број играча који један тим може да има на терену (шест), проширено је поље за играње и одређено је да један тим има право да удари лопту три пута (укључујући пребацивање преко мреже), што је битно утицало на ток игре, пошто је до тада број ударања лопте у једном пољу био неограничен. Уместо у један, почела је да се игра у три добијена сета, а унете су и још неке измене како би игра добила на динамици и брзини.