Kako je nastala odbojka

Jedan od najpopularnijih timskim sportova današnjice svakako je odbojka. Sport bez direktnog kontakta sa protivnikom osvojio je svet. U naše doba organizuju se mnogobrojni turniri kao i velika takmičenja država u odbojci na svim kontinentima. A sve je počelo pre nešto više od sto godina, tačnije 1895. godine, kada je Vilijam Morgan, jedan od tadašnjih direktora koledža u Masačusetsu, rešio da stvori sportsku aktivnost za starije generacije, u kojoj nema mnogo trčanja.

Zapravo, Morgan je kao i većina ljudi toga doba bio pod uticajem košarke koja je početkom poslednje decenije 19. veka osvajala američki kontinent. U njegovom okruženju, međutim, bilo je dosta pripadnika srednje generacije kojima je košarka bila previše brza i isuviše naporna. Zato je odlučio da osmisli sport koji će "prodrmati" učesnike bez suvišnog trčanja. Iskoristio je tenisku mrežu koju je razapeo na sredini terena i podigao je na stubovima u visini glava igrača. Podelio je igrače u dve ekipe i iskoristio je fudbalsku loptu kao rekvizit za odbojku. Ovaj sport nazvao je "mintonet", a broj učesnika u timovima nije bio ograničen, jedino je bilo važno da je podjednak broj igrača na obe strane.

Godinu dana kasnije, 1896. godine, Morgan je sa prijateljima otputovao na konferenciju direktora koledža u Springfildu, rodnom mestu košarke, da bi demonstrirao novi sport. Tamo je odbojka dobila svoj današnji naziv "volejbol" po udarcu koji se primenjuje u igri. Na prelazu između dva veka utvrđena su nova pravila koja su važila za ovaj sport. Meč je igran u jednom setu, odnosno pobeđivao je onaj ko je osvojio 21 poen, mreža je podignuta za nekoliko centimetara i proširen je teren za igru. Umesto da bude sport namenjen starijim generacijama, odbojka je sve više osvajala mlade. Studenti iz drugih zemalja koji su se školovali u Americi preneli su je na Kubu, Filipine, u Kinu... U godinama koje su usledile pravila u ovom sportu su modifikovana, utvrđen je broj igrača koji jedan tim može da ima na terenu (šest), prošireno je polje za igranje i određeno je da jedan tim ima pravo da udari loptu tri puta (uključujući prebacivanje preko mreže), što je bitno uticalo na tok igre, pošto je do tada broj udaranja lopte u jednom polju bio neograničen. Umesto u jedan, počela je da se igra u tri dobijena seta, a unete su i još neke izmene kako bi igra dobila na dinamici i brzini.