Извоз једини пут развоја

Српски привредни брод не тоне, али стоји у плићаку, а његовим спуштеним једрима неће много помоћи чак ни благ конјунктурни поветарац јачих европских држава, јер је извоз Србије исувише мали да би покренуо укупне привредне токове. Ово сликовито упозорење упутио је стални представник ММФ-а Богдан Лисоволик на Одбору Привредне коморе Београда за банкарски систем и финансије говорећи на тему „Србија годину дана касније”, јер је и лане негде у ово време на истом месту говорио о нашим невеселим економским перспективама.

Избор развојног смера је, каже, само на нама. Саветници, као што је ММФ, Светска банка и други, нису ту да доносе одлуке. Оне морају бити само наше. Лисоволик се нада да ће економске власти Србије, и због веома завидног људског потенцијала, успети да донесу праве одлуке, које се неће заснивати на досадашњем концепту развоја – задуживање и висока потрошња на свим нивоима.

Србија, по његовом мишљењу, има само један једини смер у развоју – подстицање извозне привреде. Наша привреда са извозом од око 20 одсто у бруто домаћем производу не може да се покрене ни ако крену велике европске привреде какве имају Немачка, Француска или Италија.

– Ваш избор не треба да буде „лоу кост извоз” који је Кина својевремено користила. Србија је Европа. Има веома квалитетан и стручан људски потенцијал. Следите пример Словачке или далекоисточких привредних тигрова, али ако се одлучите за то морате имати и одговарајући привредни амбијент. То значи да пореска оптерећења по основу рада не смеју бити један према 128, не смете да мале, микропривреднике терате да за зајам од 15.000 евра прикупљају документацију за кредит као да су предузећа са неколико хиљада запослених – упозорио је Лисоволик и додао да је наша гиљотина прописа зарибала пре неко што је и подигнута у вис.

Србија и српска привреда, према оцени Лисоволика, на средњи рок, до 2015, не може да постигне задате циљеве, без осетног раста извоза, а то значи и страних директних инвестиција, које нам баш сада недостају као дављенику ваздух, без озбиљних рестрикција у потрошњи. Лисоволик се без околишања изјаснио против било каквог одмрзавања плата у јавном сектору и пензија. До тога, упозорио је, може доћи само ако постигнемо у привреди осетно боље резултате него сада. Тек с растом од пет до шест одсто БДП-а годишње и свођењем буџетског дефицита на само један процентни поен, Србија, њени радници, али и пензионери могу рачунати на нешто већа примања.

Са садашњих 13 одсто учешћа пензија у БДП-у и десет процената за плате, уз убрзан раст спољног дуга и платног дефицита, Србија се, према његовој оцени, већ 2015. године може суочити са веома озбиљним искушењима. Лисоволик то није рекао, али потпредседник Привредне коморе Београда, Слободан Кораћ то тумачи као упозорење да се Србија лако опет може суочити са великим тешкоћама у измиривању доспелих обавеза – безмало банкрота који се догодио Грчкој.

Решења има: више штедње, рада, инвестиција, проходнији и једноставнији привредни систем… уз много мање трошења, али то мора бити тешка и болна одлука ове или следеће владе. Само Грчка и Италија, напоменуо је Лисоволик, више троше из својих БДП за пензије него Србија. То, наравно, истакао је, не значи да влада не треба и не може да помогне социјално најугроженијим слојевима друштва, али не по цену нових дугова. Мора се створити нова вредност из које се може без грча поделити и који динар више онима који плаћају најскупљу цену кризе и поодмакле транзиције.

------------------------------------------------

Банке немају сигурног партнера

И лане смо говорили, а и данас тврдимо – банке у Србији немају коме да пласирају новац. Одговор се може наслутити из последњих извештаја Кредитног одбора Удружења банака. Са сваким месецом расте број фирми које нису у стању да измире доспеле обавезе. Нажалост, расте, али много спорије и проценат неуредних дужника међу грађанима, упозорио је председник Одбора за банкарство и финансије ПКБ Петар Стефановић.

„И онда су нас и сада оптуживали што купујемо државне и хартије од вредности централне банке? Криза траје, али за њено ублажавање и подстицање развоја одговорна је, најпре влада, а банке су ту да вођене својим интересима стану иза сваког доброг и профитабилног програма и пројекта. Мука је ове земље, па и нас самих што је таквих програма мало”, рекао је Стефановић.

С. Костић