Ко неће да игра за Србију – нема пасоша

Од извештача "Журнала"

САИТАМА, 27. август – Са Блажом Стојановићем о садашњости и будућности наше кошарке разговарали смо пре него што смо сазнали да је Србија била без представника на Фибином Конгресу. Ипак, то није умањило жестини његових речи:

– Увек сам био бела врана. И у данима највећих успеха стављао сам замерке. После Индијанаполиса на првом састанку свима сам рекао да није било у реду што се славље организовало за 50 људи у једном мотелу изван града док су се навијачи са свих страна Америке и из Југославије радовали у центру града. Никоме није било право што сам отворено рекао да су играчи могли да буду барем сат времена са навијачима. Знали су да сам у праву – прича Стојановић.

Потом је на ред дошла и прича о Јадранској лиги која само потврђује његов став да клупски (лични) интереси владају нашом кошарком.

– На састанку у Нишу за време финала Купа, Богосављев је објаснио свима да је немогуће да у тој сезони имамо пет представника, нагласио да ће лига прихватити само четири наша клуба. Сви су били децидни – пет или ниједан. Када је дошло до гласања, узео сам реч и рекао да добро промисле пре него што подигну руку, да не бисмо долазили у ситуацију да мењамо одлуку за седам дана. Остало је пет или ниједан. За седам дана смо се поново састали, исти људи су гласали за четири представника, једино је Зечевић био уздржан. Упитао сам их шта очекују од мене, када сам им све то наговестио.

Учинак наше репрезентације на Светском првенству, Стојановић не сматра успехом.

– Човек сам који не признаје поразе. На терену сам био спреман да се потучем са најрођенијим само да бих победио. Када се утакмица заврши, дао бих му и срце ако треба. Али, терен и такмичење су нешто друго. Веровао сам да ћемо победити Аргентину и играти у четвртфиналу. Зато ме чињеница да ћу присуствовати завршници без наших убија. У Јапану, поред осталих ствари, нисмо имали ни дозу спортске среће. Све зтакмице осим у осмини финала могли смо да добијемо. Да смо добили барем једну од три, избегли бисмо Шпанију и Америку. Све остале могли смо да добијем, тако да сам убеђен да бисмо дошли до финала.

Стојановић је и раније имао радикалне изјаве. И овог пута одудара:

– Треба пре свега водити рачуна о српској кошарци, клубови су нам превише узели примат. Због личних ихтереса репрезентација је запостављена. Можда ће некоме звучати преоштро, али залагаћу се да сваки играч мора да игра за државни тим Србије. То мора да им представља част. Није популарно рећи, али ако неће да играју требало би им забранити долазак у земљу или одузети пасоше. Треба бити ригорознији, а не да долазимо у ситуацију да молимо Крстића или било кога. Мени је била част да играм за своју улицу, камоли за град или државу, ту нит је наша организација испустила.

Стојановић не криви само играче. Добро зна у ком грму лежи зец.

– Наши играчи који играју у Америци и Европи воле своју земљу, али појединци који их заступају лобирају да не играју, јер им то не одговара у датом тренутку. Можемо да бијемо битку ко ће бити председник или селектор, али од оног тренутка када га изаберемо, морамо да га подржимо. А то код нас није случај. Ако сви играчи који су здрави не буду морали да играју, онда се бојим за репрезентацију.

Председник КС Србије наглашава да је сада крајњи моменат за одлучну акцију.

– Тренутак је за преокрет. Ако, на пример, одмах не зауставимо хулигане у дворанама догодиће нам се поново ситуација са финала Партизан - Звезда. Требало је да реагујемо када је Звезда први пут напустила Вршац. Да смо тада казнили, ударили по џепу, не би нам се слична ствар поновила. Морамо то да урадимо јер смо је због немира на трибинама изгубили. Зато Лигу треба што више професионализовати и бити ригорозан. Ако наш човек зна да поштује прописе ван Србије, онда мора и у њој. Испуштено је доста ствари, комесари морају да буду конкретнији и одлучнији. На крају, Лигу треба дати клубовима, а о репрезентацији треба да брине Савез. Ако одвојимо те две ствари сигурно ћемо успети.

Ипак, Стојановић није песимиста.

– Битно је да ми имамо репрезентацију. Са Стојаковићем у тиму следеће године бићемо поново у врху. У Јапану нам је после пеха са Јоровићем недостајала права тројка. Недостајало је и храбрости. Можда је узрок томе што су први пут заједно, али против Шпанаца било је евидентно да су многи страховали да шутну. Екипа мора да има више слободе у нападу.

На крају дошли смо и до раздруживање са Црном Гором.

– Консолидоваћемо се за месец, два. Битно је да смо се разишли као права браћа, да играчи из Србије и Црне Горе неће бити странци у такмичењима ових земаља. Дуго година смо живели заједно, морамо да и убудуће кроз спорт покажемо да смо братски, ако не и исти народ – закључио је Стојановић.
П. Миљуш

--------------------------------------------------------------------------

Скупштина 9. септембра

Мада мандат садашњег Председништва КС Србије траје још две године, очекује се да ће се вандредни избори одржати до Нове године.

– Многе ствари биће јасније после Скупштине која би требало да се одржи 9. септембра. На њој ћемо се договорити како ћемо ићи даље и да ли ће избора бити.

Упитан какву изборну трку очекује, уколико до ње дође, Стојановић одговара:

– У Србији, на жалост, лобирања нису страна. Био сам председник десет година, видећу да ли ћу се поново кандидовати. Све зависи од тога како ће изгледати нова организација, јер нисам задовољан како је изгледала у последњих пет, шест година. На пример ни после Индијанаполисам нисмо добили извештај Стручног савета, предлоге шта треба чинити и када правити резове. Тако смо изгубили корак. Многи се чуде што сам остао овако дуго. Моја предност је што не припадам ни једном клану, што од кошарке имам само част и поштовање, а са друге стране све јој дајем.

--------------------------------------------------------------------------

Стручни савет гломазан

Председник КСС не штеди ни Стручни савет: