Да нас читају у свету

Министарство културе Србије, тачније Одељење за издаваштво у Сектору за савремено уметничко стваралаштво, интензивно ради на значајном пројекту (за сада је у фази елабората) који би допринео да читаоци широм света боље упознају наше књижевно стваралаштво. Наиме, како нам је рекао Младен Весковић, саветник за сектор издаваштва у том министарству, покренута је иницијатива да се институционализује подршка пласману књижевних остварења српских писаца у иностранству. Весковић се нада да ће већ у буџету Министарства културе за следећу годину бити обезбеђена финансијска средства у ту сврху.

– Верујем и да се неће дуго чекати на реализацију овог пројекта јер све земље у нашем окружењу већ увелико промовишу на овај начин своја дела, важно је само одабрати прави модел – сматра Весковић. Зато се сада анализирају искуства 15 земаља, међу њима су Румунија, Мађарска, Чешка, Македонија, Хрватска, Бугарска, Немачка, Грчка, Ирска, Јапан, чија су министарства успешно развила подршку промоцији своје књижевности у свету. Најбољи пример је Канада која је, за три деценије, издаваштво као привредну грану подигла на треће место по профитабилности и извозу. Планирано је да се потпише споразум о билатералној сарадњи на том плану. Како је објаснио Весковић, већ су упутили званичну иницијативу не би ли успоставили сарадњу са канадским министарством и добили корисне информације на који начин су развијали овај програм, како су оснивали и смењивали комисије, које су критеријуме поставили издавачима...

– Наша намера је да подршка издаваштву српске књижевности у свету постане организована и систематска делатност Министарства културе, и да се једна сума новца из буџета овог министарства наменски одвоји у ту сврху. Био би направљен правилник за рад посебне Комисије за подршку превода српских писаца у свету, једно научно и стручно тело са еминентним познаваоцима наше књижевности. Потребно је да направимо јасну стратегију, а свакако нам треба помоћ и наших конзуларних представништава како би се и преко њих обавестили страни издавачи да могу конкурисати на званичном конкурсу које би објавило министарство и у којем би били прописани јасни критеријуми њиховог учешћа – рекао нам је Весковић.

Издавач чији предлог буде прихваћен потписао би уговор са Министарством културе које би суфинансирало до 50 одсто тражених средстава за превод. Како нам је објаснио наш саговорник, неће комисија бити та која ће бирати дела српске књижевности за превођење већ ће страни издавач дати своје предлоге, које ће комисија потом размотрити.

– Мислимо да би реализација овог пројекта донела двоструку добит. С једне стране, промоција српске књижевности ван наших граница, самим тим и наше културе, и побољшање имиџа Србије у свету. Друга ствар је да ово може бити вид подршке пословној активности наших издавача у свету који би продајом ауторских права могли да остваре неку финансијску добит –  сматра Младен Весковић.

-----------------------------------------------------------

Како то раде Канађани

У жељи да сазнамо шта је специфично у канадском моделу подршке превођењу својих писаца у свету контактирали смо са амбасадом Канаде у Београду и Његова екселенција амбасадор Роберт Мекдугал нам је љубазно изашао у сусрет и одговорио на наша питања:

Можете ли нам описати основне одлике модела канадске владе за подршку превођења канадских књижевних дела и њихово објављивање у иностранству?

– Канадска влада има низ програма који служе као подршка промоцији канадске књижевности и издаваштва на међународном плану. Канадски савет за уметности своју подршку на овом плану спроводи путем "Међународног програма подршке за превођење" који је намењен страним издавачима који су заинтересовани за превод канадских писаца. Субвенције Канадског савета за уметности покривају 50 одсто преводилачких трошкова и показале су се као изузетно средство за промоцију канадске књижевности и издаваштва у свету. Изузетно нам је драго што су српски издавачи мотивисани овим програмом. Од 2002, 10-15 канадских наслова се преводи на српски уз подршку овог програма сваке године. Све укупно више од 100 канадских књига је преведено на српски у последњих пет година, што је у великој мери допринело растућем угледу канадске књижевности у Србији. Као подршку овом програму, Канадски савет за уметности обезбеђује и путне трошкове за канадске писце који присуствују промоцијама својих књига у свету. Овај програм је значајно допринео чињеници да су многи канадски писци овенчани међународним литерарним наградама у последњој деценији, укључујући и земље у којима матерњи језик није ни енглески ни француски. Тако је, на пример, Давид Албахари добио награду града Београда овог пролећа. Издавачка индустрија у Канади је тренутно трећа привредна грана по величини, ако се узме у обзир профитабилност и извоз, а великим делом то је резултат растућег интереса за канадску књижевност у свету.

Чули смо информацију да је циљ да се на Сајму књига у Београду, евентуално, потпише споразум о билатералној сарадњи на том плану. Интересује нас како напредује сарадња у том смеру између Србије и Канаде?

– Министарство за културу Србије је контактирало са амбасадом Канаде у вези са могућношћу тешње сарадње са Владом Канаде у вези са програмима који се односе на издавачку индустрију. Министарство културе је нарочито изразило интерес за добијање више информација о моделу који Канада примењује као подршку владе овом сектору. Предстојећи Београдски сајам књига ће пружити изузетне могућности да се истраже начини овакве ближе сарадње између Канаде и Србије. Изузетно нам је драго да је осам канадских писаца до сада потврдило учешће на Београдском сајму књига и да ће више од 20 канадских издавача изложити своје књиге. Ове године Канада учествује по четврти пут заредом на Београдском међународном сајму књига. После потписивања споразума о сарадњи између Сајма књига у граду Квебеку и Београдског сајма књига, квебешки издавачи ће учествовати на Београдском сајму први пут бесплатно. Српски издавачи су са великим успехом и под истим условима учествовали на Сајму у граду Квебеку у априлу ове године.