Како одбранити кућни буџет од курсних разлика

Званични средњи курс евра према динару последњих недеља константно јача, што је утицало на појављивање значајних разлика у куповним и продајним курсевима пословних банака и мењачница. Оваква кретања су уобичајена током турбулентних кретања у односима валута у Србији. На крају прошле године када је динар осетно слабио према евру, разлике између куповних и продајних курсева су биле и више од oсам динара. A на крају прошле недеље, пословне банке су куповале евро од грађана по знатно нижим курсевима од званичног средњег курса Народне банке Србије, тако да је куповни курс појединих банака достизао минималну вредност и од 101,8 динара за један евро. Са друге стране, највећи број банака је исту валуту продавао по курсу изнад 107,3 динара за евро, а поједине банке су евро продавале и по 108,3 динара.

Питање које већину грађана интересује у овим периодима је како се заштитити од курсних ризика? Универзалног одговора нема, али постоји неколико препорука које могу делимично да одбране од неизвесности у погледу располагања новцем у домаћој валути. Тим портала Kamatica. com препоручио је неколико мера.

1. Избегавати конверзију валута у време нестабилног курса динара према евру

У време нестабилности курса пословне банке и мењачнице бране пословни резултат и (понекад екстрапрофита) тако што померају границе куповних и продајних курсева више него што је то уобичајено. Најчешће су у овом периоду на губитку грађани који конвертују валуте, било да купују или продају стране валуте. Иако није универзално правило, добро је избегавати било какву врсту конверзије валута у периоду значајнијих промена курса динара и, уколико је то могуће, обавити је у периоду стабилнијег курса.

2. Уколико је неопходна конверзија, треба погледати понуду више банака и мењачница

У време нестабилног курса значајне су разлике међу банкама и мењачницама и крећу се ових дана до 3,5 динара код продајних и око три динара код куповних курсева у банкама и мењачницама. Уколико нестабилности буде и у наредним недељама, разлика би се могла и повећавати. Тако је, на пример, у време значајне депресијације динара 2008. године, разлика између продајних курсева пословних банака и мењачница достизала и седам динара.

Ове разлике посебно су значајне уколико се конвертују више новца. Ово правило треба примењивати и у периодима стабилног курса, када се конвертује већи износ средстава.

3. Обратити пажњу на цене производа које се купују у трговинама

Курс и промене цена основних трошкова производње (горива, електричне енергије...) битни су елементи промене цена основних животних намирница и осталих производа које се купују у трговинама. Док су цене домаћих производа осетљивије на промене цене енергената, цене производа страних произвођача су осетљивије на промену курса. Због тога у време нестабилног курса, цене страних производа се чешће мењају него цене домаћих производа. Осим тога, понекад увозници или продавци преузимају на себе трошкове промене курса како би одржали конкурентност, па се може десити да у појединим трговинама цене страних производа остану непромењене.

Да би се делимично заштитили од промене цене производа узрокованих нестабилним курсом, треба покушати замену страних производа домаћим, који су мање осетљиви на промене курса. Истовремено, препоручује се провера цене производа у различитим трговинама пре куповине, јер су реакције трговаца на нове услове пословања различите, што доводи до осетних разлика у ценама.

4. Ускладити штедњу у банкама са личним потребама

Генерално, динарска штедња носи значајне предности у односу на штедњу у страној валути – нема опорезивања, виша каматна стопа, усклађеност са стопом инфлације... Уколико ће штедња бити потрошена за куповину робе или услуга које су високо зависне од курса, препоручљиво је да бар део штедње буде у страној валути. То је истовремено и рационално, јер никада није добро сва уштеђена средства поседовати у једној валути.

С друге стране, увек је добро ако се средства штедње ускладе са врстом плаћања. На пример, уколико се роба или услуга плаћа у динарима, а средства штедње су доминантно у еврима, треба рачунати да ће део средстава бити изгубљен на конверзији евра у динаре. Са динарском штедњом, неће бити оваквих непланираних трошкова.

5. Рефинансирати кредите са валутним клаузулама у динарске

Усклађивање начина индексирања кредита са валутом у којој се прима плата је препорука коју треба примењивати независно од кретања курса домаће према страним валутама. Међутим, у периодима слабљења вредности домаће валуте, појављују се многи проблеми, који само појачавају вредност ове препоруке. Свако померање курса динара наниже према страној валути, повећава месечну обавезу корисника кредита према банци. Једноставно је израчунати да је депресијација динара према евру од око 10 одсто у последњих пар месеци у истом проценту увећала месечну обавезу оних који су задужени кредитима индексираним у еврима. Не само да месечна примања не прате кретања курса, већ курс својом нестабилношћу често индиректно утиче и на повећање камата на кредите индексиране у страној валути. Ово се догађа јер банке нестабилан курс посматрају као један од фактора повећаног ризика пословања у Србији.

Све наведене препоруке не гарантују потпуну заштиту од курсних промена, јер оне делују различитим интензитетом на поједине сегменте домаће економије и често у комбинацији са другим економским факторима и ризицима. Али, сигурно је да ће примена ових препорука учинити породичне буџете јачим и отпорнијим на промене курса које постају наша свакодневица.

У. Е. Р.