Ћуприја се дигла на ноге

Ја­го­ди­на/Ћу­при­ја – Нај­но­ви­је дво­стру­ко уби­ство у ка­фи­ћу „Па­ла­цо” у Ћу­при­ји по­но­во је уз­не­ми­ри­ло ме­шта­не овог гра­да, ко­ји се у ње­му одав­но не осе­ћа­ју си­гур­но. Они твр­де да по­ли­ци­ја и власт зна­ју да је град пун дро­ге и да кри­ми­нал­ци сло­бод­но ше­та­ју гра­дом. Од ка­да је ма­ски­ра­ни на­па­дач фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не, усред бе­ла да­на, пу­цао на Бо­ја­на Р. ис­пред Основ­ног су­да, а Бо­ја­нов те­ло­хра­ни­тељ уз­вра­тио ва­тром, гра­ђа­ни се ни да­њу не осе­ћа­ју си­гур­ним, јер не зна­ју ода­кле ће не­ко да за­пу­ца.

– Знам да љу­ди ка­жу „ено, онај кри­ми­на­лац сло­бод­но ше­та гра­дом”. Али не мо­гу ја да ухап­сим не­ког без ика­квих до­ка­за. Не­ко­ли­ко уби­ста­ва и са­мо­у­би­ста­ва до­при­не­ло је да се стек­не ути­сак да је об­ра­чун кри­ми­на­ла­ца нај­ве­ћи у тој оп­шти­ни. То ни­је тач­но. Об­ра­чун Гр­ки­ћа и По­по­ви­ћа је­ди­ни је у овој го­ди­ни – на­во­ди за наш лист на­чел­ник по­ли­циј­ске упра­ве у Ја­го­ди­ни Ср­ђан Гре­ку­ло­вић.

И пред­сед­ни­ца Скуп­шти­не оп­шти­не Ћу­при­ја Ксе­ни­ја Ми­ло­ше­вић сла­же се да се у овом гра­ду осе­ћа не­си­гур­ност. Нај­ви­ше стре­пе ро­ди­те­љи, јер не зна­ју шта ће се до­го­ди­ти ка­да де­ца иза­ђу у град. Иако, по ње­ном ми­шље­њу, Ћу­при­ја ни­је ни­шта не­си­гур­ни­ја од Ја­го­ди­не или Па­ра­ћи­на, по­сто­ји осе­ћај да овај град ни­је без­бе­дан. Ка­ко би раз­ма­тра­ли мо­гућ­но­сти пре­вен­тив­ног де­ло­ва­ња на сма­ње­ње кри­ми­на­ла, у по­не­де­љак су се са­ста­ли пред­став­ни­ци по­ли­ци­је, пра­во­су­ђа, оп­шти­не, Цен­тра за со­ци­јал­ни рад и ди­рек­то­ри шко­ла.

– При­хва­ти­ли смо пред­лог на­чел­ни­ка Гре­ку­ло­ви­ћа да по­ста­ви­мо ви­део над­зор у шко­ла­ма и на ме­сти­ма на ко­ји­ма они оце­не да би ка­ме­ре да­ле ре­зул­тат. Од­лу­чи­ли смо и да ин­спек­ци­ја ка­жња­ва уго­сти­те­ље ко­ји бу­ду ра­ди­ли ду­же од про­пи­са­ног, сат иза по­но­ћи – ка­же Ксе­ни­ја Ми­ло­ше­вић за наш лист и оце­њу­је да је до­бро што су се ује­ди­ни­ли у ре­ша­ва­њу овог про­бле­ма, јер су до са­да сви ра­ди­ли по­је­ди­нач­но.

На пи­та­ње но­ви­на­ра да ли је хап­ше­ње ше­сто­ри­це нар­ко­ди­ле­ра из Ћу­при­је и Па­ра­ћи­на по­твр­да ре­ше­но­сти по­ли­ци­је да се об­ра­чу­на с кри­ми­на­лом, Гре­ку­ло­вић је од­го­во­рио:

– Упра­во та­ко. Да нам је бор­ба про­тив ди­ло­ва­ња при­о­ри­тет, по­ка­зу­је на­ста­вак ак­ци­је „Мо­ра­ва”. Чи­ње­ни­ца је да у Ћу­при­ји про­бле­ми ни­су ре­ша­ва­ни у стар­ту. Због то­га сам про­шле го­ди­не из­вр­шио ре­ор­га­ни­за­ци­ју и сме­нио ста­ре­шин­ски и опе­ра­тив­ни ка­дар. Од та­да је про­це­нат ра­све­тља­ва­ња де­ла по­ве­ћан на 77 по­сто. Ме­ђу­тим, на по­љу нар­ко­ма­ни­је ма­ло је ра­ђе­но. Зна­мо да у Ћу­при­ји има пу­но за­ви­сни­ка, али и нар­ко­ди­ле­ра. Од мог до­ла­ска, 15. сеп­тем­бра про­шле го­ди­не, ухап­си­ли смо 38 нар­ко­ди­ле­ра из По­мо­рав­ског окру­га – до­да­је Гре­ку­ло­вић.

На пи­та­ње но­ви­на­ра да ли је тач­но да се хап­се са­мо „сит­ни“ нар­ко­ди­ле­ри, на­чел­ник је од­го­во­рио:

– То ме че­сто пи­та­ју. Мо­ра­те да зна­те да „круп­ни“ ди­ле­ри не­ма­ју ни грам дро­ге у ку­ћи, већ са­мо но­вац. На њи­хо­вим хап­ше­њи­ма ра­де дру­ге слу­жбе. Ми хап­си­мо улич­не и „сред­ње“ ди­ле­ре, ко­ји дро­гом снаб­де­ва­ју гру­пе. Не­дав­но смо у Ћу­при­ји ухва­ти­ли нар­ко­ди­ле­ра с ки­ло­гра­мом хе­ро­и­на. Али не би­је са­мо Ћу­при­ју глас да има пу­но нар­ко­ди­ле­ра. То ва­жи и за Ја­го­ди­ну, али и за Па­ра­ћин, јер се ти гра­до­ви на­ла­зе на глав­ном тран­зит­ном прав­цу југ-за­пад. Мој циљ је да ни­ко ко је у су­ко­бу са за­ко­ном не бу­де на сло­бо­ди. За­то сам и по­слат у Ја­го­ди­ну – ка­же на­чел­ник Гре­ку­ло­вић за „По­ли­ти­ку“.

Зо­ри­ца Гли­го­ри­је­вић

------------------------------------------

Об­ра­чу­ни

Ћу­при­ча­ни се још увек се­ћа­ју да је ма­ски­ра­ни на­па­дач у ка­фи­ћу „Гри­нет“, 1999. го­ди­не, убио Зо­ра­на Јеф­ти­ћа Та­ћи­ја, за ко­га чак и по­ли­ци­ја твр­ди да је до­нео дро­гу у овај крај, да је Н. Н. ли­це са шест ме­та­ка из­ре­ше­та­ло во­зи­ло Ми­ле­та Ни­ко­ли­ћа Су­ро­вог, да је Зо­ран Ло­вић уби­јен у свом ка­фи­ћу „Шарк“ но­вем­бра 2007. го­ди­не, да је Де­јан Ма­рин­ко­вић зва­ни Пам­пур уби­јен ју­ла 2009. го­ди­не у ка­фи­ћу „Ди­зни­ленд“, а да је Го­ра­на Гр­ки­ћа 17. ју­ла у ка­фи­ћу „Па­ла­цо” убио Љу­то­мир По­по­вић, ко­га др­же Та­ћи­је­ви си­но­ви. Гра­ђа­ни са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли пи­та­ју се за­што ни­јед­но од ра­ни­јих уби­ста­ва ни­је ре­ше­но.