Ćuprija se digla na noge

Ja­go­di­na/Ću­pri­ja – Naj­no­vi­je dvo­stru­ko ubi­stvo u ka­fi­ću „Pa­la­co” u Ću­pri­ji po­no­vo je uz­ne­mi­ri­lo me­šta­ne ovog gra­da, ko­ji se u nje­mu odav­no ne ose­ća­ju si­gur­no. Oni tvr­de da po­li­ci­ja i vlast zna­ju da je grad pun dro­ge i da kri­mi­nal­ci slo­bod­no še­ta­ju gra­dom. Od ka­da je ma­ski­ra­ni na­pa­dač fe­bru­a­ra 2008. go­di­ne, usred be­la da­na, pu­cao na Bo­ja­na R. is­pred Osnov­nog su­da, a Bo­ja­nov te­lo­hra­ni­telj uz­vra­tio va­trom, gra­đa­ni se ni da­nju ne ose­ća­ju si­gur­nim, jer ne zna­ju oda­kle će ne­ko da za­pu­ca.

– Znam da lju­di ka­žu „eno, onaj kri­mi­na­lac slo­bod­no še­ta gra­dom”. Ali ne mo­gu ja da uhap­sim ne­kog bez ika­kvih do­ka­za. Ne­ko­li­ko ubi­sta­va i sa­mo­u­bi­sta­va do­pri­ne­lo je da se stek­ne uti­sak da je ob­ra­čun kri­mi­na­la­ca naj­ve­ći u toj op­šti­ni. To ni­je tač­no. Ob­ra­čun Gr­ki­ća i Po­po­vi­ća je­di­ni je u ovoj go­di­ni – na­vo­di za naš list na­čel­nik po­li­cij­ske upra­ve u Ja­go­di­ni Sr­đan Gre­ku­lo­vić.

I pred­sed­ni­ca Skup­šti­ne op­šti­ne Ću­pri­ja Kse­ni­ja Mi­lo­še­vić sla­že se da se u ovom gra­du ose­ća ne­si­gur­nost. Naj­vi­še stre­pe ro­di­te­lji, jer ne zna­ju šta će se do­go­di­ti ka­da de­ca iza­đu u grad. Iako, po nje­nom mi­šlje­nju, Ću­pri­ja ni­je ni­šta ne­si­gur­ni­ja od Ja­go­di­ne ili Pa­ra­ći­na, po­sto­ji ose­ćaj da ovaj grad ni­je bez­be­dan. Ka­ko bi raz­ma­tra­li mo­guć­no­sti pre­ven­tiv­nog de­lo­va­nja na sma­nje­nje kri­mi­na­la, u po­ne­de­ljak su se sa­sta­li pred­stav­ni­ci po­li­ci­je, pra­vo­su­đa, op­šti­ne, Cen­tra za so­ci­jal­ni rad i di­rek­to­ri ško­la.

– Pri­hva­ti­li smo pred­log na­čel­ni­ka Gre­ku­lo­vi­ća da po­sta­vi­mo vi­deo nad­zor u ško­la­ma i na me­sti­ma na ko­ji­ma oni oce­ne da bi ka­me­re da­le re­zul­tat. Od­lu­či­li smo i da in­spek­ci­ja ka­žnja­va ugo­sti­te­lje ko­ji bu­du ra­di­li du­že od pro­pi­sa­nog, sat iza po­no­ći – ka­že Kse­ni­ja Mi­lo­še­vić za naš list i oce­nju­je da je do­bro što su se uje­di­ni­li u re­ša­va­nju ovog pro­ble­ma, jer su do sa­da svi ra­di­li po­je­di­nač­no.

Na pi­ta­nje no­vi­na­ra da li je hap­še­nje še­sto­ri­ce nar­ko­di­le­ra iz Ću­pri­je i Pa­ra­ći­na po­tvr­da re­še­no­sti po­li­ci­je da se ob­ra­ču­na s kri­mi­na­lom, Gre­ku­lo­vić je od­go­vo­rio:

– Upra­vo ta­ko. Da nam je bor­ba pro­tiv di­lo­va­nja pri­o­ri­tet, po­ka­zu­je na­sta­vak ak­ci­je „Mo­ra­va”. Či­nje­ni­ca je da u Ću­pri­ji pro­ble­mi ni­su re­ša­va­ni u star­tu. Zbog to­ga sam pro­šle go­di­ne iz­vr­šio re­or­ga­ni­za­ci­ju i sme­nio sta­re­šin­ski i ope­ra­tiv­ni ka­dar. Od ta­da je pro­ce­nat ra­sve­tlja­va­nja de­la po­ve­ćan na 77 po­sto. Me­đu­tim, na po­lju nar­ko­ma­ni­je ma­lo je ra­đe­no. Zna­mo da u Ću­pri­ji ima pu­no za­vi­sni­ka, ali i nar­ko­di­le­ra. Od mog do­la­ska, 15. sep­tem­bra pro­šle go­di­ne, uhap­si­li smo 38 nar­ko­di­le­ra iz Po­mo­rav­skog okru­ga – do­da­je Gre­ku­lo­vić.

Na pi­ta­nje no­vi­na­ra da li je tač­no da se hap­se sa­mo „sit­ni“ nar­ko­di­le­ri, na­čel­nik je od­go­vo­rio:

– To me če­sto pi­ta­ju. Mo­ra­te da zna­te da „krup­ni“ di­le­ri ne­ma­ju ni gram dro­ge u ku­ći, već sa­mo no­vac. Na nji­ho­vim hap­še­nji­ma ra­de dru­ge slu­žbe. Mi hap­si­mo ulič­ne i „sred­nje“ di­le­re, ko­ji dro­gom snab­de­va­ju gru­pe. Ne­dav­no smo u Ću­pri­ji uhva­ti­li nar­ko­di­le­ra s ki­lo­gra­mom he­ro­i­na. Ali ne bi­je sa­mo Ću­pri­ju glas da ima pu­no nar­ko­di­le­ra. To va­ži i za Ja­go­di­nu, ali i za Pa­ra­ćin, jer se ti gra­do­vi na­la­ze na glav­nom tran­zit­nom prav­cu jug-za­pad. Moj cilj je da ni­ko ko je u su­ko­bu sa za­ko­nom ne bu­de na slo­bo­di. Za­to sam i po­slat u Ja­go­di­nu – ka­že na­čel­nik Gre­ku­lo­vić za „Po­li­ti­ku“.

Zo­ri­ca Gli­go­ri­je­vić

------------------------------------------

Ob­ra­ču­ni

Ću­pri­ča­ni se još uvek se­ća­ju da je ma­ski­ra­ni na­pa­dač u ka­fi­ću „Gri­net“, 1999. go­di­ne, ubio Zo­ra­na Jef­ti­ća Ta­ći­ja, za ko­ga čak i po­li­ci­ja tvr­di da je do­neo dro­gu u ovaj kraj, da je N. N. li­ce sa šest me­ta­ka iz­re­še­ta­lo vo­zi­lo Mi­le­ta Ni­ko­li­ća Su­ro­vog, da je Zo­ran Lo­vić ubi­jen u svom ka­fi­ću „Šark“ no­vem­bra 2007. go­di­ne, da je De­jan Ma­rin­ko­vić zva­ni Pam­pur ubi­jen ju­la 2009. go­di­ne u ka­fi­ću „Di­zni­lend“, a da je Go­ra­na Gr­ki­ća 17. ju­la u ka­fi­ću „Pa­la­co” ubio Lju­to­mir Po­po­vić, ko­ga dr­že Ta­ći­je­vi si­no­vi. Gra­đa­ni sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li pi­ta­ju se za­što ni­jed­no od ra­ni­jih ubi­sta­va ni­je re­še­no.