Матвејевић не иде у затвор

Правосудна „сапуница” око суђења и осуде писца Предрага Матвејевића по тужби песника Миле Пешорде траје већ годинама, а ових дана се све више претвара у повећи проблем на врату хрватског правосуђа.

Хрватски писац Предраг Матвејевић отишао је у Дубровник на одмор уместо, како се претходних дана нагађало у појединим хрватским медијима – у затвор. Сумње да ће морати иза решетака изазвала је одлука Врховног суда Хрватске о потврди правоснажне пресуде из 2005. године којом је осуђен на пет месеци затвора, условно на две године, због клевете сарајевског писца Миле Пешорде. „Јутарњи лист” је, наиме, још пре девет година објавио Матвејевићев текст „Наши талибани” у којем књижевнике Ивана Аралицу, Мому Капора и још неке прозива за одговорност за злочине у току рата у Босни и Херцеговини, тражећи за њих суд строжи од Хашког трибунала. На тужбу се једини одлучио Пешорда, којег је назвао „сарајевским талибаном”.

Разјашњење у вези са статусом некадашњег професора на Сорбони и аутора „Медитеранског бревијара”, дале су судије и адвокати. Будући да му је условна казна истекла још пре три године и да у међувремену није поновио кривично дело, у загребачким правним круговима протумачено је да нема разлога да Матвејевић буде послат у затвор без обзира на то што је ових дана Врховни суд одбио захтев Државног одвјетништва о укидању пресуде и потврдио њену правоснажност.

Да најпревођенији хрватски писац неће отићи на издржавање казне наговештено је већ када га је хрватски председник Иво Јосиповић именовао за свог представника у Међународној организацији за франкофонију само два дана пре него што је, како се спекулисало, требало да се нађе у затвору.

Овај случај помно је пратила и међународна јавност, па су Матвејевићу подршку упутили француски филозоф Анри Леви, италијански писци Умберто Еко и Клаудио Магрис, индијско-британски писац Салман Ружди и многи други европски интелектуалци. Писац Ђакомо Скоти је, на пример, поводом овога поручио: „Ухапсити и затворити због слободно израженог етичког и политичког става таквог писца као што је Предраг Матвејевић велика је срамота за Хрватску и њену столетну културу.”

Колики је одјек изазвала потврда пресуде, сведочи и то да је посланица Европског парламента Дебора Серакјани затражила од високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон акцију против пресуде против интелектуалца Матвејевића , а затим је Италија понудила азил Матвејевићу у својој амбасади у Загребу, ако му затреба.

На све то реаговало је Удружење хрватских судија саопштењем које потписује његов председник Ђуро Сеса и у којем се објашњава како Матвејевића нико не хапси, већ да је пресуда била условна и тај рок је прошао. У том удружењу су забринути што „даља медијска па и општедруштвена експлоатација тзв. случаја Матвејевић поприма забрињавајуће димензије”, љуте се на италијанску амбасаду што му је понудила азил, а прозивају и председника Јосиповића због неких наводних изјава његових сарадника поводом овог случаја.

Председник РХ Иво Јосиповић је поступак УХС-а оценио „бизарним, јер у ситуацији када правосуђе оптерећују бројни проблеми, председник Удружења судија се бави кулоарским причама ко је како оценио неку пресуду”.

„Уосталом, пресуда је правоснажна и сви је могу коментарисати, а колико ја знам нико из Уреда председника није дао никакву изјаву о којој говори г. Сеса” – рекао је такође Јосиповић.

Предраг Матвејевић, који се тренутно о свом случају не изјашњава, недавно је рекао: „Да машем барјаком као Пешорда био бих слављен. Овако, кажњава ме суд.”

Р. Арсенић
А. Маринковић

----------------------------------------------

Подршка Анрија Левија

Могућност да Хрватска у ишчекивању чланства у Европској унији затвори једног од својих највећих интелектуалаца, Анри Леви у писму објављеном у француском „Монду” тумачи „хрватским остацима ауторитарне прошлости Југославије”, и поставља питање да ли се они могу „разградити” у Европи.

Леви додаје да је Матвејевић у Хрватској 1991. био изложен увредама и клеветама свих врста, укључујући и хице из ватреног оружја испаљене у његов ормар на Филозофском факултету, као и да је био присиљен на егзил који га је одвео у Париз, Рим, Трст. Француски филозоф још каже да се за време рата у бившој Југославији и касније, хрватски књижевник борио против национализма и екстремизма на свим странама, заговарајући братство и мир на Медитерану.