Данак пушењу

У ЕУ је спроведено истраживање које показује да чак 80 одсто Европљана подржава потпуну забрану пушења у затвореним јавним просторијама. Евробарометар открива да само посебно анкетирани пушачи нису склони тој идеји (противи се њих 70 одсто). Забрану највише протежира становништво из четири ЕУ државе које су "очишћене од пушача".

Иако су се неке привредне гране, подстакнуте дуванским лобијем, љуто бориле против увођења забране пушења, показало се да се катаклизмична прорицања нису обистинила. Ресторани и кафеи, упркос потпуној забрани пушења, нису пропали, а "људи још увек пију и једу у ресторанима, као пре", задовољно је приметио ЕУ комесар задужен за здравље, уочи светског "дана без дувана".

Од 1. јануара ове године потпуно је забрањено пушење и у свим зградама Европског парламента и у Европској комисији (свеједно јесу ли оне у Бриселу,  Стразбуру или Луксембургу), па посланици и службеници који су у одморима између седница волели да запале цигарету-две, сад то смеју да раде напољу на ветрометини, односно на терасама или у баштама кафеа. Суд Европских заједница у Луксембургу још нема такву забрану, али се она очекује.

Европска администрација је свесна да "прохибиција" неће уродити плодом без освешћивања маса. Стога државама препоручује да пушачима обезбеде стручну помоћ и подршку током одвикавања, између осталог да на паклици цигарета мора да пише која институција такву помоћ нуди. У Словенији предстојећи оштрији антидувански закон, међутим, не предвиђа и повишење висине глобе коју плаћају они који га се не придржавају; за правна лица важи претња глобом од 2083 евра до 33.000 евра, а за физичка – 125 евра. У Италији се пушење у присуству детета или труднице санкционише са 600 евра глобе, а закон захтева да власници угоститељских објеката позову полицију сваки пут кад неко запали цигарету.

ЕУ оцењује да цену пасивног пушења годишње плати више десетина хиљада људи, који су иначе непушачи. Према тим рачуницама, у Словенији због пасивног пушења на радном месту годишње умре 15 људи, а због пасивног пушења код куће – 300 особа. Европска статистика је поразна – годишње због последица пасивног пушења умре више од 79.000 људи, што је открио марта лане објављени извештај удружења Партнерство за живот без дима о штетним утицајима пасивног пушења. Данак пушењу само у 2000. години платило је 656.000 људи, што је 14,6 одсто свих умрлих. Поменути извештај потврђује да пасивно пушење посебно угрожава запослене у ресторанима, баровима, пивницама и ноћним клубовима (зато само у Словенији годишње умре 325 особа, пасивних пушача).

Подаци Светске здравствене организације упозоравају да је због пушења 2000. у свету умрло 4,2 милиона особа. Још су црње прогнозе за будућност – у периоду између 2025. и 2030. године због пушења ће умрети чак 10 милиона људи, предвиђа ова организација и зависност од дувана третира као "глобалну епидемију".

Брисел је одлучан да устраје у кампањи за здравље људи, а оптимизам улива податак да се број пушача постепено смањује (ту предњаче жене и млади, којима смета "смрад цигарета"). Још колико 2002. пушило је 33 одсто Европљана, а 2005 – њих 27 одсто. Број људи који никад нису пушили повећан је од 2002. с 42 на 47 одсто, а поређење међу половима показује да су жене уздржаније – 57 одсто жена и 35 одсто мушкараца одговорило је у Евробарометровој анкети да није никад пробало цигарету. Европска комисија је уз низ других акција за овогодишњи "дан без дувана" изабрала слоган "Дуван – смртан у сваком облику или камуфлажи". "Све нас је више који не пушимо и који нећемо да будемо ни близу пушачима. Драго ми је да људи постају свесни чињенице да је пушење за глупане, јер шкоди теби и људима око тебе". Овим речима је комесар Кипријану позвао државе чланице ЕУ да наставе бој за још ригорозније мере против пушења.