Израелско чишћење цеви

Учестале претње иранског председника Махмуда Ахамдинежада о нестанка Израела са лица земље иде на руку онима који у Израелу тврде да ирански нуклерани програм мора бити обустављен војним средствима. Глас заговорника рата против Ирана све је гласнији, а протеклих недеља у и светски медији известили да се ова опција „вратила на сто” и администрације у Вашингтону.

Иако је и изасланик Ирана у Међународној агенцији за атомску енергију Али Асгар Солтаних пре неколико дана изјавио је да је Иран „потпуно спреман за преговоре о гориву за реактор у Техерану без било каквих услова”, ирански нуклеарни програм и даље је споран за западни свет, Израел, али и Русију. Ипак, јеврејска држава се осећа најугроженијом тако да се у Израелу већ спекулише о неколико више или мање могућа сценарија по којем би израелски авиони долетели до Ирана и бомбардовали нуклеарна постројења.

Први сценарио укључује да израелски борци Ф-15 прелете 1.600 километара преко Саудијске Арабије и стигну до Ирана и то једина опција која подразумева пролаз кроз ваздушни простор само једне земље. Други сценарио је лет од 1.600 километра преко Јордана са пуњењем горива у Ираку, што би подразумевало да Израел добије дозволу за коришћење ваздушног простора обе ове земље. Трећи сценарио је лет од 2.000 километра преко Јордана и Саудијске Арабије уз пуњење горива у близини границе саудијске краљевине са Кувајтом и Ираком.

Према четвртом сценарију, израелски авиони би летели 1.800 километара преко Сирије до Турске где би у близини турско-ирачко-иранске границе напунили гориво и наставили ка Ирану. Узимајући у обзир актуелне затегнуте односе између Јерусалима и Анкаре, ово је мало могућа опција. И најмање могућа опција је да израелски авиони најкраћом маршутом од 1.500 километара прелете Сирију и Ирак на путу до иранских постројења.

Уколико би дошло до рата, Израел би на Иран кренуо ловцима-бомбардерима Ф-15 који би носили сателитски навођене бомбе (EGBU-24 Paveway 3) са бојном главом (BLU-109/B)која моће да пробије 2,38 метара бетона. Њихове мете највероватније би била и постројења као што су електрана за обогаћивање уранијума у Натанцу, потом Техерански нуклеарни истраживачки центар, Есфахански нуклеарни технолшки центар, постројења у Бушехру, Амараку, Карају, као и према појединим информацијама ново место за обогаћивање уранијума које је изграђено унутар једне планине у близини града Кома.

Оно што забрињава аналитичаре је сигурни одговор Иранаца који би балистичком ракетом „шахаб-3” могли да гађају целу територију Израела. Премда је Израел пре неколико дана потписао са САД споразум о оспособљавању балистичког штита „Ероу-3”, који би требало да на већим висинама обара ракете уперене ка јеврејској држави, овај систем ће бити у функцији тек између 2012. и 2013. године. Систем заједнички производе израелска ваздушно-космичка индустрија и америчка фирма „Боинг”, на шта је утрошено милијарду долара од 1988. године. Ипак, Израел усавршава систем ракетне одбране „Ајрон дом” (Гвоздена купола), који је пре свега усмерен за одбрану од ракета малог домета које Хамас и Хезболах испаљују ка Израелу.

Ирански министар одбране и бригадни генерал Ахмад Вахиди упозорио је недавно Израел да ће „сваки незаконити акт агресије од стране Израела бити окидач за почетак његовог уништења”. Ирански председник Махмуд Ахмадинежад је, пак, у интервјуу за државну телевизију Прес рекао да Иран очекује да ће САД извести војни напад на најмање две државе на Блиском истоку у наредна три месеца, не прецизирајући да ли мисли да ће Иран бити нападнут. Осим тога, Ахмадинежад је рекао да Иран има „врло прецизне информације да су Американци сковали план, према којем воде психолошки рат против Ирана”.

У Израелу се о нападу на Иран прича још од пролећа 2008. године, када се спекулисало да тадашњи премијер Ехуд Олмерт разматра обу акцију. Подсетимо, Израел је 1981. године бомбардовао и уништио је једини нуклеарни реактор у Ираку, а 2007. је бомбардовао једну локацију у Сирији због сумње да се ту налази нуклеарни реактор.

Званичници актуелне десничарске владе у Јерусалиму отворено кажу да је Израел унапредио војну способност која би могла да буде коришћена против непријатеља у Гази, Либану, Сирији или Ирану. Међутим, постоји неколико теорија зашто се Израел устручава од такве акције.

Једна теорија се заснива на томе да Израелци желе да што више унапреде своје војне капацитете, како офанзивне, тако и одбрамбене, будући да би напад изазвао одговор Ирана, али и Хезболаха у Либану. Друга теорија се заснива на томе да израелски планери наводно сматрају да напади не би били успешни, међутим то није у сагласју са изражени страхом јеврејске државе од иранске нуклеарне претње.

Према трећој теорији, напад спречавају унутрашња политичка превирања јер премијер Нетанијаху наводно заговара напад, али не жели да га нареди без сагласја са министром одбране Ехудом Бараком, председником Шимоном Пересом, начелником Генералштаба Габијем Ашкеназијем и шефом Мосада Меиром Даганом. Наводно само Барак подржава напад, али је занимљиво и то што Ашкеназију и Дагану у наредних неколико месеци истичу мандати тако да ће бити од пресудног значаја видети кога ће израелски премијер изабрати да их замени.

Осим тога, аналитичари сматрају да су Израелци опрезни и да се не догоди ситуацију из Суецког рата 1956. године када Ајзенхауерова администрација није подржала војну операцију Британаца, Француза и Израелаца. Садашња администрација Барака Обаме није искључила војну интервенцију, али засад Израел нема подршку за самостални напад.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Потрага за ратним пријатељима

Осим САД, уколико Израел заиста намерава да крене у ратну акцију против Ирана неопходни су му логистички ратни пријатељи будући да је поприлично удаљен од иранске територије. У том контексту се и тумачи недавно објављена информација да је шеф израелске обавештајне агенције Мосад Меир Даган посетио Саудијску Арабију, при чему су разговори били су усредсређени на Иран и развој његовог нуклеарног програма. Портал „Ворлднет дејли”, објавио је ову вест позивајући се на арапске изворе, док су израелски медији претходно објављивали низ извештаја о томе да је појачана сарадња између Јерусалима и Ријада, између осталог, и у области одбране, конкретно војна сарадња у случају израелског напада на иранска нуклеарна постројења.

Да Даганова посета није дипломатско убеђивање разрађивање детаља успостављене израелско-саудијске сарадње сведочи и то да је још пре више од два месеца у току војне вежбе саудијске војне снаге прекинуле операције својих ваздушних одбрамбених система на неколико сати. Ову активност Саудијаца, лондонски „Тајмс” је протумачио као пробу војних планова за евентуалну потребу да израелски борбени авиони лете кроз саудијски ваздушни простор на путу ка Ирану. Штавише, ирански и поједини арапски медији известили су да су израелски авиони и хеликоптери чак и слетели у Саудијској Арабији да би тамо наводно „разместили опрему”.

Док „Тајмсови” амерички извори тврде да су Саудијци дозволили Израелу прелете преко севера своје територије, Ријад демантује те наводе а саудијско Министарство спољних послова саопштава да краљевство „никад никоме неће дозволити да користи саудијску територију за напада на друге земље”. „То се нарочито односи на окупаторски режим Израела са којима Саудијска Арабије нема односе”, додаје се у саопштењу.

Осим тога, прошлог месеца је амбасадор Уједињених Арапских Емирата у Вашингтону Јусуф ал-Отајба оценио да је нуклеарно оружје у рукама Иранаца озбиљније од израелског напада јер се нуклеарни Иран не може толерисати. Ова изјава је одмах у Израелу протумачена као знак да земље Залива деле са израелску забринутост око иранског нуклеарног програма. Амбасадор УАЕ је потом у чланку у „Вашингтон тајмсу” отворено заговарао амерички напад на Иран.

Н. Радичевић