Динкићев кец из рукава

Позивајући се на нобеловца Пола Кругмана потпредседник српске владе Млађан Динкић сматра да је кључ за излазак из кризе управо подстицање потрошње и то преко одмрзавања плата и пензија. Званичници ММФ-а и поједини економисти не мисле тако. Пре би се том мером стимулисао увоз и инфлација него куповина домаће робе, јер Србија нема шта да произведе, објашњавају ови Динкићеви опоненти.

Кад мисија из Вашингтона крајем месеца стигне у Београд министар Динкић покушаће да их убеди да је 20 милијарди динара, за колико ће минус у буџету до краја године бити мањи од очекиваног, најбоље потрошити на повећање плата и пензија. Како сазнајемо, Динкић ће инсистирати да се у Нацрту буџета за 2011. годину поново нађу субвенционисани и инвестициони зајмови за грађане и привреду, чему се ММФ, такође, противи. И надлежна министарка финансија Диана Драгутиновић недавно је истакла како она у државној каси за следећу годину није планирала средства за ту намену, јер сматра да се за субвенције иначе троши много новца.

„Политика” сазнаје да ће Млађан Динкић преговарачима из Вашингтона предложити постепено отпуштање каиша и повећање плата и пензија од око осам одсто.

Ако се зна да ће државна каса до краја године бити у минусу од најмање четири одсто (дакле да пара нема), ако су ММФ и добар део економских министара против одмрзавања плата и пензија, ко ће онда за преговарачким столом бити на Динкићевој страни. Није искључено да ће као кец из рукава министар економије потегнути извештај Републичког завода за статистику који у јуну бележи благо повећање промета робе у малопродаји.

Какве то везе има са Млађаном Динкићем?

Идеја „кешом против кризе” и званично је први пут лансирана после „Копаоник бизнис форума” када су најављени Динкићеви субвенционисани потрошачки кредити за становништво са циљем да опораве домаћу тражњу. Од 1. априла одобрено је око 114.000 позајмица, што је 223 милиона евра. Да ли је за овај благи опоравак промета у малопродаји „крив” управо Млађан Динкић?

– Може се рећи да је тај програм дао резултате, јер се у ситуацији када је укупна маса зарада падала, промет у малопродаји повећан – каже Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику. – То значи да је та тражња нечим компензована, а то су ови субвенционисани потрошачки кредити – уверен је Ковачевић.

Мирослав Здравковић, уредник сајта Економија.орг, дошао је до истог закључка.

– Био сам изненађен кад сам погледао податке. Ако је дуг становништва у том периоду повећан за 150 милиона евра, а фонд зарада пао за четири, пет одсто онда у субвенционисаним потрошачким кредитима лежи одговор за опоравак тражње – сматра Мирослав Здравковић.

Он, међутим, не мисли да је то довољан аргумент за одмрзавање плата и пензија. Прво, ако би до краја године за ту намену било потребно 20 милијарди динара онда би то значило да би за следећу годину тај трошак износио 80 милијарди динара. Јер ако би се повећање сада односило само на последња три месеца ове године, у 2011. години требало би четири пута више новца.

И у компанији „Симпо” такође потврђују повећање промета и додају да се највећи део њихових производа продаје уз помоћ субвенционисаних кредита.

Осим ММФ-а, један од жестоких критичара идеје Млађана Динкића је и Милојко Арсић, саветник премијера Мирка Цветковића. Како је недавно истакао, са становишта кредибилитета наше земље није добро сада инсистирати на одмрзавању плата и пензија.

– Само што смо се са ММФ-ом договорили каква ће политика плата и пензија бити до краја године, сада тражимо да се то промени. То је неозбиљно. Са друге стране, предлог је билансно неодржив, јер средства за то у државној каси нема. Није ни морално да садашње подстицање тражње у будућности пореским приходима финансирају грађани Србије. Јер да бисмо покрили минус од 4,75 одсто, држава мора да се задужи за 1,5 милијарди евра. Ако би још дошло до повећања плата и пензија онда би то значило да ћемо морати да се задужимо још више. Једно је кад се зајам узме за изградњу путева или мостова, а потпуно друга ствар кад се кредитом повећавају плате и пензије – сматра Милојко Арсић и додаје да све то зна и премијер Цветковић.

Он каже да је дискутабилно и да ли би повећање плата и пензија заиста утицало на повећање домаће тражње, а самим тим на економски опоравак. То правило важи у Америци, али у малој земљи као што је Србија то би само додатно повећало спољнотрговински дефицит, сматра Арсић.

Аница Николић