ММФ: Синдикатима не одговара српска бајка

Просечна пензија у Србији не би требало да падне на 40 одсто просечне плате, бар не према предвиђањима Међународног монетарног фонда, иако се о томе спекулише у српској јавности, потврдио је јуче за „Политику” Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Србији.

–Очекујемо да ће тај однос бити знатно изнад 40 одсто, али, искрено, очекујем пад са тренутно високог садашњег нивоа. У супротном, Србија једноставно неће моћи да финансира своје високе расходе за пензије, који сада у бруто домаћем производу учествују с око 13 одсто – објашњава Лисоволик.

У Европској унији, истиче он, само Грчка и Италија имају веће учешће расхода за пензије у БДП од Србије.

Коментаришући нови нацрт закона о пензијама, који је прошао српску владу, Лисоволик истиче да он подиже минималне пензије и штити најугроженије пензионере.

– Из угла буџета, верзија закона која је поднета парламенту апсолутни је минимум за постизање средњорочног циља – да се расходи за пензије сведу на 10 одсто БДП. Предлог да се у закон унесе одредба којом се прописује да пензије не падају испод 60 одсто просечне зараде није у складу са намером да се расходи за пензије сведу на одржив ниво – истиче стални представник ММФ-а у Србији.

Он верује да ће синдикати бити много мање забринути због реформе пензијског система након што га виде у контексту кретања реформе пензијског система у Европи.

Велики број европских земаља настоји да на исти начин смањи и садашње и будуће трошкове намењене за исплату пензија, и то кроз повећање старосне границе, пооштравање услова и индексације, односно формуле за прилагођавање висине пензија.

– Негирајући неопходност за таквим корацима заправо причају бајке и гаје илузије да ће српски радници бити срећни што плаћају све више пензијске доприносе и све више порезе како би финансирали пензиони систем који је у односу на снагу економије један од најскупљих у Европи – категоричан је Лисоволик.

Из европске перспективе, сматра наш саговорник, предлог новог закона о пензијама у ствари није толико рестриктиван као што је то случај у многим европским земљама.

Од 27 садашњих чланица ЕУ, само три земље – Пољска, Италија и Бугарска – за сада сматрају да је нормално да старосна граница за пензионисање жена треба да буде нижа него код мушкараца. Баш као и у Србији. Преостале 24 земље већ су предузеле мере да у потпуности изједначе границу за пензионисање мушкараца и жена.

Од тога, 19 земаља је већ одлучило да подигне старосну границу до 65 година или више. У Србији ће та граница и после усвајања овог закона бити 60 година. То је најнижи ниво у Европи, у рангу је са Бугарском и Пољском.

Упитан да ли постоји могућност да се у нови закон унесе амандман који би заштитио раднике који су проглашени технолошким вишком и налазе се на бироу, због чега синдикати прете врућом јесени, Лисоволик је рекао да „препознаје потребу за флексибилношћу у помагању људима да остану на тржишту рада у познијим годинама, ако су вољни и способни да то ураде. Али ове иницијативе не би требало претерано да оптерете буџет или да одложе доношење закона после септембра”.

Јасна Петровић