„Чудо” на Менхетну

Звучи као својеврсна сензација: на само два блока од бившег Светског трговинског центра, за чије су разарање 11. септембра 2001. окривљени исламски терористи, треба да се гради нови – Исламски центар. Овај њујоршки чин деликатног зближавања изазвао је у америчкој јавности жустру али и оригиналну полемику, јер се и поборници и критичари пројекта представљају као заступници и националних емоција и темељних системских вредности и ванредних интернационалних ангажмана.

У суштини спора су питања: да ли ће нова зграда помоћи или одмоћи зацељивању највеће трауме коју су Американци претрпели у новијој историји, и да ли ће тим актом показати своју снагу или слабост? Градоначелник Мајкл Блумберг и уводник „Њујорк тајмса” уверавају да на овај начин Америка исказује: драгоцену дозу толеранције, поштовање уставних принципа – слободе вероисповести, одвојености државе и цркве, слободно располагање приватном имовином – па и да показује да тероризам не поистовећује с целином ислама.

У таквом ставу либералних кругова, лидери опозиционих републиканаца виде „пренебрегавање реалности” и „непотребну провокацију”. Најоштрији је својевремени барјактар „конзервативне револуције” Њут Гингрич. Противљење Исламском центру надомак „близнакиња” срушених у удару отетим путничким авионима образложио је овако: „Прошло је време дуплих стандарда по којима је исламистима било допуштено да према нама буду агресивни док од нас траже да будемо слаби и понизни”. Уз сугестију да је садашња америчка елита – у актуелном „случају” – „плашљива, пасивна и историјски неука”.

Надлежна њујоршка комисија, коју је именовао Блумберг, јуче је, односом гласова 9 према 0, отклонила препреку за рушење век и по старе зграде и почетак изградње Исламског центра. Несагласности ипак не јењавају.

Поједини рођаци погинулих у терористичким нападима сматрају да се планираном изградњом скрнаве жртве. Грађанка Енди Саливен подсећа и да су и атентатори „клицали Алаху” као и да су сада амерички војници на два фронта у муслиманским земљама – Ираку и Авганистану. У неколико градова појавили су се и огласи који позивају на отпор „исламизацији”…

Шеф спорног пројекта имам Фејсал Абдул Раиф тврди да је Исламски центар замишљен да „премости поделе” и да је он са својим следбеницима осудио „акције изведене 11. септембра 2001”. Опоненти налазе да се он својим ставовима није поистоветио са Стејт дипартментом у оцени која је терористичка организација а која то није.

Треба видети ко даје новац за поменути Исламски центар, захтева „Њујорк пост”, зазирући од евентуалних страних „злоупотреба”. Одобравајући изградњу тог објекта на предвиђеном месту и као допринос поправљању америчког имиџа, утицајни аналитичар „Њујорк тајмса” Том Фридман каже и да би још бољи симбол верске толеранције била „изградња бар мале цркве у Саудијској Арабији”.

„Чудо на Менхетну”, каквим се доживљава блискост локација различите симболике, третира се и као глобални изазов. Мало који град би, тренутно, био спреман да начини спој између горких успомена и наде у њихово превазилажење као што се то разрађује у Њујорку, чује се.

За Њујорк кажу, додуше, да „није права Америка”, да је „сувише космополитски”. Ако је тако, не би било згорег да се њујоршка спремност за „мирење непомирљивости” испроба и на просторима изван увек полемичне, а сада још и предизборне (на јесен, за већину састава парламента) Америке.

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Џамија у тринаестоспратници

Према извештајима са лица места, полемични Исламски центар у близини разорених њујоршких „близнакиња” уздизао би се на 13 спратова и коштао око 100 милиона долара. Предвиђено је да, уз џамију, у њему буду сала са 500 седишта, базен, ресторан, врт…