Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Чудо” на Менхетну

„Чудо” на Менхетну
Згра­да на Мен­хет­ну на чи­јем ме­сту ће би­ти из­ра­ђен Ислам­ски цен­тар Фо­то АФП

Звучи као својеврсна сензација: на само два блока од бившег Светског трговинског центра, за чије су разарање 11. септембра 2001. окривљени исламски терористи, треба да се гради нови – Исламски центар. Овај њујоршки чин деликатног зближавања изазвао је у америчкој јавности жустру али и оригиналну полемику, јер се и поборници и критичари пројекта представљају као заступници и националних емоција и темељних системских вредности и ванредних интернационалних ангажмана.

У суштини спора су питања: да ли ће нова зграда помоћи или одмоћи зацељивању највеће трауме коју су Американци претрпели у новијој историји, и да ли ће тим актом показати своју снагу или слабост? Градоначелник Мајкл Блумберг и уводник „Њујорк тајмса” уверавају да на овај начин Америка исказује: драгоцену дозу толеранције, поштовање уставних принципа – слободе вероисповести, одвојености државе и цркве, слободно располагање приватном имовином – па и да показује да тероризам не поистовећује с целином ислама.

У таквом ставу либералних кругова, лидери опозиционих републиканаца виде „пренебрегавање реалности” и „непотребну провокацију”. Најоштрији је својевремени барјактар „конзервативне револуције” Њут Гингрич. Противљење Исламском центру надомак „близнакиња” срушених у удару отетим путничким авионима образложио је овако: „Прошло је време дуплих стандарда по којима је исламистима било допуштено да према нама буду агресивни док од нас траже да будемо слаби и понизни”. Уз сугестију да је садашња америчка елита – у актуелном „случају” – „плашљива, пасивна и историјски неука”.

Надлежна њујоршка комисија, коју је именовао Блумберг, јуче је, односом гласова 9 према 0, отклонила препреку за рушење век и по старе зграде и почетак изградње Исламског центра. Несагласности ипак не јењавају.

Поједини рођаци погинулих у терористичким нападима сматрају да се планираном изградњом скрнаве жртве. Грађанка Енди Саливен подсећа и да су и атентатори „клицали Алаху” као и да су сада амерички војници на два фронта у муслиманским земљама – Ираку и Авганистану. У неколико градова појавили су се и огласи који позивају на отпор „исламизацији”…

Шеф спорног пројекта имам Фејсал Абдул Раиф тврди да је Исламски центар замишљен да „премости поделе” и да је он са својим следбеницима осудио „акције изведене 11. септембра 2001”. Опоненти налазе да се он својим ставовима није поистоветио са Стејт дипартментом у оцени која је терористичка организација а која то није.

Треба видети ко даје новац за поменути Исламски центар, захтева „Њујорк пост”, зазирући од евентуалних страних „злоупотреба”. Одобравајући изградњу тог објекта на предвиђеном месту и као допринос поправљању америчког имиџа, утицајни аналитичар „Њујорк тајмса” Том Фридман каже и да би још бољи симбол верске толеранције била „изградња бар мале цркве у Саудијској Арабији”.

„Чудо на Менхетну”, каквим се доживљава блискост локација различите симболике, третира се и као глобални изазов. Мало који град би, тренутно, био спреман да начини спој између горких успомена и наде у њихово превазилажење као што се то разрађује у Њујорку, чује се.

За Њујорк кажу, додуше, да „није права Америка”, да је „сувише космополитски”. Ако је тако, не би било згорег да се њујоршка спремност за „мирење непомирљивости” испроба и на просторима изван увек полемичне, а сада још и предизборне (на јесен, за већину састава парламента) Америке.

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Џамија у тринаестоспратници

Према извештајима са лица места, полемични Исламски центар у близини разорених њујоршких „близнакиња” уздизао би се на 13 спратова и коштао око 100 милиона долара. Предвиђено је да, уз џамију, у њему буду сала са 500 седишта, базен, ресторан, врт…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.