„Čudo” na Menhetnu

Zvuči kao svojevrsna senzacija: na samo dva bloka od bivšeg Svetskog trgovinskog centra, za čije su razaranje 11. septembra 2001. okrivljeni islamski teroristi, treba da se gradi novi – Islamski centar. Ovaj njujorški čin delikatnog zbližavanja izazvao je u američkoj javnosti žustru ali i originalnu polemiku, jer se i pobornici i kritičari projekta predstavljaju kao zastupnici i nacionalnih emocija i temeljnih sistemskih vrednosti i vanrednih internacionalnih angažmana.

U suštini spora su pitanja: da li će nova zgrada pomoći ili odmoći zaceljivanju najveće traume koju su Amerikanci pretrpeli u novijoj istoriji, i da li će tim aktom pokazati svoju snagu ili slabost? Gradonačelnik Majkl Blumberg i uvodnik „Njujork tajmsa” uveravaju da na ovaj način Amerika iskazuje: dragocenu dozu tolerancije, poštovanje ustavnih principa – slobode veroispovesti, odvojenosti države i crkve, slobodno raspolaganje privatnom imovinom – pa i da pokazuje da terorizam ne poistovećuje s celinom islama.

U takvom stavu liberalnih krugova, lideri opozicionih republikanaca vide „prenebregavanje realnosti” i „nepotrebnu provokaciju”. Najoštriji je svojevremeni barjaktar „konzervativne revolucije” Njut Gingrič. Protivljenje Islamskom centru nadomak „bliznakinja” srušenih u udaru otetim putničkim avionima obrazložio je ovako: „Prošlo je vreme duplih standarda po kojima je islamistima bilo dopušteno da prema nama budu agresivni dok od nas traže da budemo slabi i ponizni”. Uz sugestiju da je sadašnja američka elita – u aktuelnom „slučaju” – „plašljiva, pasivna i istorijski neuka”.

Nadležna njujorška komisija, koju je imenovao Blumberg, juče je, odnosom glasova 9 prema 0, otklonila prepreku za rušenje vek i po stare zgrade i početak izgradnje Islamskog centra. Nesaglasnosti ipak ne jenjavaju.

Pojedini rođaci poginulih u terorističkim napadima smatraju da se planiranom izgradnjom skrnave žrtve. Građanka Endi Saliven podseća i da su i atentatori „klicali Alahu” kao i da su sada američki vojnici na dva fronta u muslimanskim zemljama – Iraku i Avganistanu. U nekoliko gradova pojavili su se i oglasi koji pozivaju na otpor „islamizaciji”…

Šef spornog projekta imam Fejsal Abdul Raif tvrdi da je Islamski centar zamišljen da „premosti podele” i da je on sa svojim sledbenicima osudio „akcije izvedene 11. septembra 2001”. Oponenti nalaze da se on svojim stavovima nije poistovetio sa Stejt dipartmentom u oceni koja je teroristička organizacija a koja to nije.

Treba videti ko daje novac za pomenuti Islamski centar, zahteva „Njujork post”, zazirući od eventualnih stranih „zloupotreba”. Odobravajući izgradnju tog objekta na predviđenom mestu i kao doprinos popravljanju američkog imidža, uticajni analitičar „Njujork tajmsa” Tom Fridman kaže i da bi još bolji simbol verske tolerancije bila „izgradnja bar male crkve u Saudijskoj Arabiji”.

„Čudo na Menhetnu”, kakvim se doživljava bliskost lokacija različite simbolike, tretira se i kao globalni izazov. Malo koji grad bi, trenutno, bio spreman da načini spoj između gorkih uspomena i nade u njihovo prevazilaženje kao što se to razrađuje u Njujorku, čuje se.

Za Njujork kažu, doduše, da „nije prava Amerika”, da je „suviše kosmopolitski”. Ako je tako, ne bi bilo zgoreg da se njujorška spremnost za „mirenje nepomirljivosti” isproba i na prostorima izvan uvek polemične, a sada još i predizborne (na jesen, za većinu sastava parlamenta) Amerike.

M. Pantelić

-----------------------------------------------------------

Džamija u trinaestospratnici

Prema izveštajima sa lica mesta, polemični Islamski centar u blizini razorenih njujorških „bliznakinja” uzdizao bi se na 13 spratova i koštao oko 100 miliona dolara. Predviđeno je da, uz džamiju, u njemu budu sala sa 500 sedišta, bazen, restoran, vrt…