Мит о Амстердаму

Утрехт, 27. јул – Давне 1713. године у холандском граду потписан је један од најважнијих мировних споразума у нововековној европској историји. Утрехтски мир је поделио велико шпанско царство и очувао равнотежу снага између европских сила. Поред свог историјског значаја овај град има и место на туристичкој карти Европе. Због нижих цена и близине Амстердама, он је успутна станица већине путника намерника који иду у главни град Холандије. Утрехт је и град у коме живи икона југословенске рок музике Џони Штулић.

Амстердам, 28. јул – По напуштању главне железничке станице дочекале су нас непрегледне „реке” туриста које су се сливале низ видно прљаве централне улице. Град је више личио на пренасељене азијске метрополе него на западноевропску престоницу. Таквом утиску значајно је допринела и анархична организација саобраћаја. Пешачке зоне су веома нејасно одвојене од бициклистичких стаза, коловоза и трамвајских шина, тако да туристи морају бити опрезни. Посебно су агресивни бициклисти, који су, чини се, били једнако бројни као и пешаци. Клима у Амстердаму је променљива, али има једну иритирајућу константу – ветар. Управо је ветар заслужан што се мирис марихуане могао осетити у готово сваком делу града. Ван Гогов музеј смо пропустили да посетимо због велике гужве, али не и чувени кварт црвених фењера. Као у стиховима нашег рок песника, „пријатељице улице” стоје наге у излозима и нуде своје услуге пролазницима. Слобода или декадентност? Танка је граница.

Еншеде, 31. јул – После Амстердама дошло је до растанка и с последњим сапутником. Њега је пут одвео у Париз, а ја сам одлучио да се вратим у Немачку. У градићу Еншедеу чекао сам воз за Берлин четири дуга ноћна сата. Станица је била затворена, а ноћи у Холандији су врло хладне. Опет тај ветар!

Берлин, 1. август – Коначно, Немачка! Скоро као да сам стигао кући. По доласку у Берлин вратио ми се осећај сигурности који сам у Холандији потпуно изгубио. За разлику од Амстердама, у Берлину све функционише с циљем да олакша живот просечном грађанину. Град по мери човека. Могло би се овде живети.

Минхен, Беч, Братислава, 3. август – После неколико дана проведених у Берлину дошло је време да напустим западну Европу. Бесмислено би било путовати по Старом континенту, а не посетити словенске земље. Избор је пао на Словачку, тачније њену престоницу Братиславу. Пут до овог града води преко Баварске и Аустрије. Шуме и брда испресецана великим бројем река и по који замак из периода средњег или новог века чине путовање овим пределима незаборавним догађајем.

Горан Тепшић