Mit o Amsterdamu

Utreht, 27. jul – Davne 1713. godine u holandskom gradu potpisan je jedan od najvažnijih mirovnih sporazuma u novovekovnoj evropskoj istoriji. Utrehtski mir je podelio veliko špansko carstvo i očuvao ravnotežu snaga između evropskih sila. Pored svog istorijskog značaja ovaj grad ima i mesto na turističkoj karti Evrope. Zbog nižih cena i blizine Amsterdama, on je usputna stanica većine putnika namernika koji idu u glavni grad Holandije. Utreht je i grad u kome živi ikona jugoslovenske rok muzike Džoni Štulić.

Amsterdam, 28. jul – Po napuštanju glavne železničke stanice dočekale su nas nepregledne „reke” turista koje su se slivale niz vidno prljave centralne ulice. Grad je više ličio na prenaseljene azijske metropole nego na zapadnoevropsku prestonicu. Takvom utisku značajno je doprinela i anarhična organizacija saobraćaja. Pešačke zone su veoma nejasno odvojene od biciklističkih staza, kolovoza i tramvajskih šina, tako da turisti moraju biti oprezni. Posebno su agresivni biciklisti, koji su, čini se, bili jednako brojni kao i pešaci. Klima u Amsterdamu je promenljiva, ali ima jednu iritirajuću konstantu – vetar. Upravo je vetar zaslužan što se miris marihuane mogao osetiti u gotovo svakom delu grada. Van Gogov muzej smo propustili da posetimo zbog velike gužve, ali ne i čuveni kvart crvenih fenjera. Kao u stihovima našeg rok pesnika, „prijateljice ulice” stoje nage u izlozima i nude svoje usluge prolaznicima. Sloboda ili dekadentnost? Tanka je granica.

Enšede, 31. jul – Posle Amsterdama došlo je do rastanka i s poslednjim saputnikom. Njega je put odveo u Pariz, a ja sam odlučio da se vratim u Nemačku. U gradiću Enšedeu čekao sam voz za Berlin četiri duga noćna sata. Stanica je bila zatvorena, a noći u Holandiji su vrlo hladne. Opet taj vetar!

Berlin, 1. avgust – Konačno, Nemačka! Skoro kao da sam stigao kući. Po dolasku u Berlin vratio mi se osećaj sigurnosti koji sam u Holandiji potpuno izgubio. Za razliku od Amsterdama, u Berlinu sve funkcioniše s ciljem da olakša život prosečnom građaninu. Grad po meri čoveka. Moglo bi se ovde živeti.

Minhen, Beč, Bratislava, 3. avgust – Posle nekoliko dana provedenih u Berlinu došlo je vreme da napustim zapadnu Evropu. Besmisleno bi bilo putovati po Starom kontinentu, a ne posetiti slovenske zemlje. Izbor je pao na Slovačku, tačnije njenu prestonicu Bratislavu. Put do ovog grada vodi preko Bavarske i Austrije. Šume i brda ispresecana velikim brojem reka i po koji zamak iz perioda srednjeg ili novog veka čine putovanje ovim predelima nezaboravnim događajem.

Goran Tepšić